Jedan od čelnih ljudi hrvatske košarke, proslavljeni igrač Dino Rađa bez dlake na jeziku svašta odgovorio kritičarima posle lošpih igara hrvatske reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. "Za sada nemam nameru da odem".
Košarkaška javnost u Hrvatskoj nezadovoljna je igrama oslabljenog nacionalnog tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Posle tri poraza u nizu (od Holandije, Italije i Rumunije), crna serija je prekinuta teško izvojevanom pobedom nad Holanđanima u Zadru (82:78). Tražena je (i dobijena) "glava" selektora Ivice Skelina, ali i čelnih ljudi Saveza - Stojka Vrankovića i Dina Rađe.
U intervjuu portalu Index, Rađa je rekao da za sada nema nameru da da ostavku, negirao je glasine da ide da radi u Cedeviti, nazivajući te informacije "pokvarenim konstrukcijama zlih ljudi", a imao je poruku za trenera Nevena Spahiju i druge kritičare.
"Situacija u hrvatskoj košarci je takva kakva je. Nije takva od juče. To traje dugi, dugi niz godina. Međutim, niko se nije dizao na četiri noge kad je veliki gazda žario i palio. Nisu problem hrvatske košarke ni Skelin, ni Dino, ni Stojko. Nisu ni problem ovi momci koji danas igraju. Problem je to što je trenerska struka devastirana. Pojam sportskog radnika kod nas je devastiran. Sve se pretvorilo u neko sitno kokošarenje, dizanje ruku za neke sitne usluge", ukratko je Rađa skenirao stanje u hrvatskoj košarci.
Ekipi, kaže, ne zamera ništa, jer... pa, imao je slikovit opis:
"Problem hrvatske košarke je što su to momci koji nikad nisu odgajani da igraju košarku sa mudima. Sad ti garantujem da Stojko, ja, Joke, mali Uljarević i mali od Prkačina barem prvu četvrtinu - jer za više nemam snage - vodimo te Rumune. Znaš zašto? Zato što bi ih nas trojica prebili. Za tako nešto ne treba nam ni psiholog, ni kondicioni trener. Njih dvojica bi trebalo samo da igraju korektnu odbranu i trče kontre, a mi bi ih prebili. Dakle, protiv Rumuna nam nije bio potreban niko. Trebalo se samo skupiti, reći: Rumuni? Puknešod smeha, izađeš na teren i razbiješ ih. Ali naš problem je što mi godinama unazad ne odgajamo igrače tako, što nam se klinci boje svoje senke. Jesmo li Stojko i ja i za to krivi?".
Poruka za Spahiju...
"I sad mi lekcije drži Spahija, koji je četiri godine guzicu ljubio velikom voždu. Kad je bio 11. na Eurobasketu i kad nije uspeo da se plasira na Svetsko prvenstvo, onda nije govorio da je izostanak sa SP-a tragedija. Danas to tvrdi. Sa druge strane, nemam pojma otkud mu to da sam ja izjavio kako mi ne želimo da idemo na SP. Rekao sam da nije tragedija ako ne uspemo, jer kvalitet nemamo. Prošlog leta sam gledao i U-14 i U-16 i U-17 i U-18 i kadete i juniore, gledao sam sve što igra košarku u Hrvatskoj. U-14 reprezentacija nam gubi od Izraela 30 razlike. Kad vidiš naše na zagrejavanju, čini ti se sve savršeno. Dva momka od 205, onda dva bizona od dva metra, koji izgledaju fenomenalno. A onda pogledaš njih i vidiš da su svi isti. Jedan od 193 i njih 11 istih. Ali kad su nas uhvatili u mašinu, nismo znali gde smo. I ko je za to kriv? Ljudi koji su ih trenirali. Znaš kad bi oni prošli selekciju kod mene? Nikad. Ljudi ne shvataju da moramo da se bavimo krvavim poslom, krvavim radom od samog početka. Od rada sa trenerima pa do selekcije u najmlađim godištima. Na turnirima kadeta i juniora sam boravio u dvorani od 10 ujutro do 23 sata uveče. Tamo nisam video onog novinara koji mi danas drže pridike o košarci i koji trubi kako je trebalo da igramo sa 'najboljima'".
"Pre nekoliko dana u javnosti se pojavila informacija da dolazim da radim u Cedevitu. Nikad, ali nikad nikakvih razgovora na tu temu nije bilo i sve što mogu da kažem je da se radi o pokvarenoj konstrukciji zlih ljudi. Jedina istina u celoj toj priči je da sam napustio Split i da se sa porodicom selim u Zagreb jer svom detetu želim da omogućim najbolje uslove za rad".
Rađa je objasnio i zašto je Ivica Skelin dobio priliku da vodi A tim , odlučno negirajući da ga je postavio odlukom koju je dostavio elektronskom poštom (e-mail).
"Eurobasket je završen negde krajem septembra, a posle toga su nas čekale kvalifikacije za dva meseca, što znači da nismo mogli da čekamo. Situacija je bila takva da na evroligaške trenere nismo mogli da računamo, dakle, nijedan ozbiljan trener nije mogao da se dohvati tog posla. Ostali smo na dva izbora. Nazor i Skelin. A morali smo da reagujemo odmah... Ako pri tome uzmemo u obzir da je Skelin bio i pomoćnik Aci Petroviću, da li je normalno da on dobije priliku? Skelin je bio najdublje unutra i zaključili smo da je logično da dobije priliku. Nije to bila samo moja odluka, niti je to bio neki moj privatni hir. Jednu stvar treba da znate o meni. Zanima me samo 28x14, dakle samo ono što se dešava na parketu. Jebe se meni ko je kome rođak, prijatelj, ko koga gura i ko je kome menadžer. Tekstovi nekih novinara da sam putem e-maila diktatorski doveo na klupu Skelina, notorna su glupost".
Rađa je priznao da je pravio greške, zajedno sa Stojkom Vrankovićem, kao i da je postavljanje Skelina za selektora bila greška. Ali...
"Međutim, kad sam shvatio da sve ono što tražim pada u vodu, mogao sam lepo da se pokupim i odem. To bi, možda, bilo najlakše. Međutim, da bi promenio sistem, koji je toksičan i zarazan, moraš da budeš unutra. Pristao sam na te kompromise nadajući se da ću malo pomalo moći provući neke svoje ideje i da će od svega nakon nekog vremena ispasti nešto dobro. Zbog toga sam pristao na odluke iza kojih nisam stajao. Slažem se da sam išao protiv sebe i zdrave pameti, ali u tom trenutku sam smatrao da ako želim da menjam sistem da moram da budem involviran unutra, biti na mestu gde se donose odluke. Ne može se sve preko noći i preko kolena.... Međutim, dosta je sa kompromisima i ucenama. Ubuduće, budem li doveden pred gotov čin, budu li me neki ljudi sa strane na bilo koji način ucenjivali, a pri tome mislim na odluke koje se tiču same struke, otići ću. Jesu li sve moje odluke savršene? Naravno da nisu, ali 20 godina se niko nije bunio. A sad - Stojko i Dino su krivi za sve".
Upitan da li veruje da će se Hrvatska ipak plasirati na Svetsko prvenstvo, odgovorio je:
"Ono što mogu da obećam je da nećemo odustati. Međutim, da li ćemo se plasirati zavisi od mnogo stvari, najmanje od mene. Kako sad stvari stoje, čekaju nas četiri utakmice za koje bismo trebalo da imamo NBA igrače. Međutim, ko mi garantuje da će mi se bilo ko od njih odazvati? Koliko njih mi se odazvalo na Eurobasketu? Samo Šarić i Bogdanović. A ono je bilo Evropsko prvenstvo, a ovde je reč ipak samo o kvalifikacijama. Druga stvar, čak i da dođu svi i da pobedimo te četiri utakmice, ostaju nam još šest i moraćemo da igramo sa ovima koje imamo, odnosno, sa ovima koje smo gledali u prve četiri utakmice. Znate li koliko smo do sada imali otkaza, koliko povreda? Prema tome, da li ćemo se plasirati, to je u ovom trenutku toliko hipotetičko pitanje. Naravno da mi to želimo, da mi ne pada na pamet da se predam. Ko god je bio u dvorani, video je kako izgledam i šta želim. Svako ko me tamo video mogao je da shvati da me ne boli k***c i da želim da odemo u Kinu. Ja sam sportista i želim uvek da pobedim. Kad igram protiv svog malog, ne pada mi na pamet da izgubim. Žena mi kaže da ga pustim koji put. Nema šanse, neka se nauči!".