Rođen je za velike utakmice, pogađa protiv evropskih velikana, ali prethodni period za njega nije bio lak. Prošao je put od autsajdera do heroja, pa opet do rezerviste i sve do junaka.
Prošlo je punih 835 dana od kada je Milan Pavkov nabacio dečački osmeh na lice, slavio kao nikada u životu i iz uloge potpunog autsajdera pretvorio se u heroja kome je preko 50.000 ljudi pevalo iz sveg grla u čast. Popeo se na tribine, poveo pesmu i zaslužio posebno mesto u srcu svih zvezdaša, a kako i ne bi kada je sa dva gola srušio Liverpul i podario trenutak najveće radosti još od Barija!
Da je holivudski film, Pavkov bi nakon "ubijanja" budućeg prvaka Evrope postigao još neki spektakularni gol, ostvario veliki transfer, postao reprezentativac Srbije i dao gol na Svetskom prvenstvu, ali u pravom životu stvari ne idu uvek savršenom putanjom.
Milan Pavkov je u periodu između dve čarobne noći na "Marakani", sa izuzetkom gola u "večitom" derbiju, mnogo fudbalski propatio, ali je protiv Milana pokazao još jednom da se samo trud uvek isplati.
Dok se Gelor Kanga u 93. minutu spremao da izvede poslednji udarac iz ugla nadali su se navijači Zvezde da je za kraj spreman "specijal" iz kuhinje Nebojše Miloševića, da je uigrana posebna "zvrčka" kojoj se ne nadaju "rosoneri", ali zapravo je tajno oružje poslato na teren desetak minuta ranije, a sve zato što sjajni Dijego Falćineli nije mogao više da izdrži na nogama.
Osetio je Pavkov da centaršut ide na prvu stativu, skočio pored čuvara, a onda u njegovom stilu, što neobičnijom putanjom lopte, uspeo da prevari Đanluiđija Donarumu.
Od golova kojima je srušio Liverpul prošlo je 72 miliona sekundi, ali za tu jednu, koja je prošla od udarca glavom do trenutka kada je ušetala u mrežu, pa onda još jednu kada je "proključala" krv i naterala ga da nekontrolisano otrči i počne da vrišti - vredelo je živeti.
Ponovo je srce zalupalo kao da će iskočiti iz grudi dok su na njega skakali srećni saigrači, a pred njegovim očima bilo je istih onih 50.000 ljudi koji su s njim proslavili kada je "ubijao" Liverpul.
"Pavkov je odlično radio u poslednje vreme i na pripremama, a kad neko dobro radi, onda mu se dobro vraća...", rekao je Dejan Stanković o "Pakiju" posle utakmice, pošto je u Turskoj ponovo kod njega video onu staru želju, kao za vreme najboljeg perioda u Zvezdi.
GDE JE NESTAO "STARI" PAVKOV?
Napadač iz Begeča je zapravo fudbaler sa najdužim stažom na "Marakani" (preko četiri godine u Zvezdi), a sve zato što mu se više puta izjalovio transfer u inostranstvo.
Bilo je očekivano da će Pavkov naplatiti golove u Ligi šampiona i već u zimu sezone 2018/19, što bi rekli fudbaleri - "rešiti egzistenciju porodice unosnim transferom", međutim sve do dana današnjeg nastavio je da nosi opremu Crvene zvezde.
Na korak od transfera bio je u leto 2019. kada je sve bilo dogovoreno da ode u Kinu, ali su u poslednji čas promenjeni uslovi po kojima Pavkov nije želeo da ode u Aziju.
Od tada ništa više nije bilo isto. Kao da se i kod Milana Pavkova ugasila želja da napreduje, nije dovoljno "grizao" na treninzima zbog čega su statistički parametri bili katastrofalni, pa se sopstvenim neradom udaljio od mesta startnog napadača.
Ni sam nije verovao sebi da će ikada više vredeti kao što je to bilo u noći kada je nadigrao Van Dajka i Alisona, pa je manjak motivacije znatno oblikovao njegov naredni period u Zvezdi.
Stizala su pojačanja u napadu, a umesto to da Pavkova natera da bude bolji - sve je više tonuo.
SVAĐA, POVREDE I LOŠA FORMA
Najveći problem sa Pavkov bio je što se potpuno zapustio. Istina, nikada nije ni bio poput modernih fudbalera kojima je teretana osnov svega, ali je u jednom trenutku počeo da beleži rezultate koji su daleko od nivoa potrebnog za Crvenu zvezdu.
Dobra partija i gol protiv Kopenhagena prekinuti su povredama, koji su možda i posledica nerada na sebi, pa se Pavkov sve više pomerao na klupi nego što je igrao kod Milojevića.
Ništa bolje nije bilo ni kod Dejana Stankovića, posebno kada je shvatio da neće biti prvi izbor i da je prošao još jedan prelazni rok u kom se nije "skućio", pa se tako u jednom trenutku povela priča i da je u svađi sa "Misterom".
Problem su bili statistički parametri, samo 32 metra pretrčana u sprintu, ali se klub ubrzo oglasio i demantovao da su se njih dvojica "pobili" i da je bilo ikakvih čarki.
Nažalost po Pavkova, letnje pripreme donele su novi problem pošto je doživeo nezgodu povredu lica zbog koje nije mogao normalno da trenira, bio je tek treći, možda čak i četvrti izbor u napadu, a za to vreme Dijego Falćineli igrao je maestralno u novom Stankovićevom sistemu.
Ipak, za razliku od perioda potpune ravnodušnosti, sada je Pavkov konačno shvatio da samo on odlučuje o sopstvenoj sudbini i da ne može da se preda sa 26 godina.
"PAVKOV NIJE PENZIONER"
Već na pripremama na Kipru, gde se Zvezda pre svega fokusirala na fizičku spremu, primećeno je da se kod Pavkova probudila stara želja za fudbalom, a razgovorima sa njim i postepenim davanjem šanse - Stanković je to i prepoznao.
"Sa Pavkovim sam razgovarao, ne možeš da se ponašaš kao penzioner i četvrti špic Zvezde.Svestan je on toga, ali računamo na njega, to je neophodno jer moraš imati takvoh igrača. Malo se opustio, ali moramo pomoći da se vrati. Nije mnogo igrača kojima je ceo stadion skandirao i pevao mu pesme. Moramo ga vratiti tamo gde mu je mesto", rekao je Zvezdan Terzić i njegovu poruku očigledno je shvatio fudbaler iz Begeča.
Dva puta je Pavkov pogodio na pripremama u Turskoj, potom i protiv Novog Pazara na "otvaranju" prolećnog dela sezone, a najvažnije od svega je što je "leteo" po terenu.
Nikada se njegov učinak nije ni mogao potpuno očitavati u statistici, nije to fudbaler koji najviše trči ili beleži najviše tačnih dodavanja, ali kada izostaje subjektivni utisak da se trudi - to već postaje veoma problematično.
Tako je Pavkov ponovo počeo da napada loptu gde niko drugi ne bi, da otvara prostor dobrim kretanjem i da agresivnošću podiže nivo igre svog tima.
Ipak, njegov najvažnija vrlina je što je stvoren za velike utakmice, na njima uvek nekako uspeva da iskoči i to je nekad nemoguće prikazati brojkama, kosi se sa konvencionalnim analizama, pa tako Stanković u svojim redovima ima oružje koje je izuzetno dragoceno.
Na primeru Pavkova ili Ivanića, kao i mnogih drugih igrača Zvezde, vidljivo je koliko poverenje znači, kao i da igrači prvo moraju da "raskrste" sami sa sobom da bi napravili sledeći korak.
Bez samopouzdanja si niko, bez samopouzdanja si ništa.
A kad je tu - svaki dan je "Pavkovdan".