Almami Moreira je pre 10 godina otišao iz Humske, a sada se priseća svog perioda provedenog u Beogradu.
Kraj januara i početak februara označava kraj prelaznog roka u većini evropskih fudbalskih liga, a ove godine je za navijače Partizana označavao nešto drugo - 10 godina otkako je iz kluba otišao Almami Moreira, jedan od omiljenih stranaca u redovima crno-belih.
Prošla je puna decenija otkako je Moreira napustio Humsku, a on je sada govorio o svim stvarima vezanim za Partizan, saradnji sa Aleksandrom Stanojevićem i načinu na koji je otišao iz kluba.
Moreira je iz Partizana otišao baš kada je Stanojević bio trener ekipe u svom prvom mandatu, a fudbaler iz Gvineje Bisao je, između ostalog, u intervjuu za "Informer" govorio o njegovoj saradnji sa bivšim trenerom koja nije bila idealna.
"Stanojević i ja se nismo razišli u lošim odnosima. Nismo prijatelji, ali nismo ni neprijatelji. Neke stvari nisu funkcionisale dobro u početku, na relaciji trener-igrač, ali razgovarali smo kao odrasli ljudi i rešili sve nesuglasice. Posle toga imali smo normalnu komunikaciju. Nismo neprijatelji. Štaviše, želim mu svu sreću na klupi Partizana i da vrati Partizan tamo gde mu je mesto, na čelo tabele, da mu donese trofeje", počeo je Moreira.
On veruje da Stanojević može da vrati Partizan na sam vrh srpskog fudbala.
"Apsolutno. On je izvanredan trener, izvanredan! Iskren da budem. On je taj koji može da vrati titulu tamo gde joj je mesto."
Moreira je potom otkrio zašto je otišao iz Partizana posle tri i po sezone i 120 mečeva u crno-belom dresu.
"Stvar je prosta, meni je iz kluba saopšteno da više nisam poteban. Da sam slobodan da idem. Bio sam šokiran, nisam želeo da idem, već da završim karijeru u Partizanu i da možda posle toga ostanem da radim u klubu. Bio sam neprijatno iznenađen, ali rekli su mi da sam slobodan da idem. Posle toga sam rekao OK. Šta je trebalo da uradim? Šta sam mogao? To je kao u braku, ako žena kaže ne volim te više i želim da odem, šta možeš? Ništa, prihvatiš to i ideš dalje. Ja sam se pomirio s tim da me više ne žele, razmotrio druge opcije i na kraju otišao u Kinu. To je cela priča i čitava istina."
Moreira je istakao da sporadično prati Partizan i da primećuje da timu nedostaju trofeju.
"Nadam da će se taj period uskoro završiti i da će Partizan igrati kao ka sam ja bio tamo, da će opet osvojiti titulu."
On nije želeo da govori zbog čega Partizan više nije dominantan u srpskom fudbalu nije unutar sistema da bi to znao, ali se i dalje vrlo dobro seća svog odnosa sa navijačima Partizana koji ga i dalje dobro pamte.
"To je velika čast. Srećan sam što je tako. Najbolje godine karijere provereo sam u Partizanu. Bile su to stvarno fantastične sezone. Osećao sam veliku ljubav i podršku od navijača, a i ja prema njima gajim ljubav i ogromno poštovanje. Iz moje fudbalske karijere najviše mi nedostaje Partizanov stadion i ona atmosfera. Kad bih mogao da opet proživim neke trenutke iz karijere, samo bih se vratio 10 godina unzad u vreme dok sam igrao u Paritzanu. Tu sam proživeo neke zaista magične momente - titule, pobede, igranje u evrokupovima, jedan od najdražih golova mi je onaj u derbiju u poslednjim trenucima meča."
Moreira je na kraju istakao da se sada bavi menadžerskim poslom i otkrio gde ima najviše igrača i sa kakvim fudbalerima sarađuje.
"Pre oko godinu dana moj partner i ja počeli smo aktivno time da se bavimo. Imamo školu fudbala u Africi, u Gvineji Bisao i Zelenortskim ostrvima, a počeli smo da radimo sa mladim igračima. Sa veoma mladim momcima, kojima pružamo sve neophodne uslove da se razvijaju i da napreduju. To su momci od 16, 17 godina. Naš cilj je da oni počnu u Portugalu", otkrio je Moreira, koji ističe i da kada jednog dana među njima bude imao odlične igrače - "imaću šta da ponudim Partizanu".