Kao da je CIA sastavljala spisak suvlasnika ekstravagantnog MLS kluba.
OK, manje-više svi smo primili k znanju da Dejvid Bekam "ima" fudbalski klub u Majamiju, oni koji malo više prate znaju da je nazvan Inter i da mu je osnovna boja roze, ko se bavi kladionicom sigurno nije propustio da su, posle dva uvodna poraza pred pandemije, debitanti u MLS izgubili i kada je sezona nastavljena prekjuče...
Ali, ko se zaista "krije" iza ovog projekta?
Bekam je samo jedan od petorice suvlasnika, svakako najpopularniji, ali finansijski najskromniji - iako ga je magazin "Forbes" ove godine procenio na 450 miliona dolara ličnog bogatstva.
Međutim, nisu novac i moć ono što ostalu četvoricu čini interesantnim, već - odakle potiču i kako su se obogatili.
Na mestu gde je većina "latinosa" prvi put kročila na tlo Sjedinjenih Država, a solidna većina tu i ostala da živi i radi, zadatak da naprave moćan soker klub imaju - sinovi kubanskog migranta kojeg je CIA trenirala za Invaziju na Zaliv svinja, koji je potom postao predsednik Saveta američkog predsednika Donalda Regana, zatim Bolivijac sa diplomom Univerziteta Bentli, koji se proslavio praveći milijarde evra profita vlasnicima banaka širom sveta i, kao "padre" cele operacije...
...drugi najbogatiji Japanac, uprkos tome što mu je "milenijumska buba" još 2000. godine "pojela" 70 milijardi dolara, a zahvaljujući tome što se među prvima u Tokiju odlučio da zaboravi Hirošimu i Nagasaki i blisko sarađuje sa američkim biznismenima i investitorima.
Upravo je u njegovoj banci zaposlen pomenuti Bolivijac i to kao izvršni direktor.
Kubanci su Horhe i Hoze Mas, vlasnici nekoliko biznisa sa nekretninama i gradnjom koji godišnje "obrnu" oko 4,5 milijarde dolara, čiji je otac Horhe Mas Kanosa među prvima "otplivao" sa Kube i do početka 60-ih bio i osnivač Društva kubansko-američkog prijateljstva i trenirani agent CIA i lice sa poternice Komunističke partije Kube.
Milione je zaradio tako što je uveo (sasvim slučajno) telekomunikacije u Portoriku, a kasnije je samo "nebo bilo granica". Preminuo je 1997. godine, posle čega su sinovi nastavili dalje, a srednji - Huan Karlos Mas - nije bio zainteresovan da se bavi sokerom.
Jako zainteresovan za soker, kao i većina "latinosa" koji nisu bili impresionirani Džoom Montanom i Dvejnom Vejdom, od prvog dana u Americi bio je mladić iz La Paza, Marselo Klaur. I on je danas američki državljanin, koji je pokušavao da pokrene "pravi fudbal" na Floridi i pre nego što je upoznao Bekama i ostale, pa se tako u nižim ligama i dalje takmiči njegov Bolivar.
Ulazak njegovog šefa u "gala" projekat, koji se nalazi u završnoj fazi (ostali su samo završni radovi na pravom Majamijevom stadionu), značio je samo jedno - da ništa osim luksuznog ishoda i vrhunskog rezultata nije opcija, pa je Klaur na neko vreme ostavio Bolivar po strani.
Peti vlasnik zove se Masajoši Son, ima 62 godine i 23 milijardi dolara na računu, stan od tri sprata u centru Tokija u kom živi sa suprugom i dve kćerke, a koji ima "instaliran" teren za golf na sva tri nivoa i mogućnost adaptacije atmosfere i svetla u skladu sa različitim uslovima za ovu igru u različitim delovima sveta.
Son se bavio internetom i bankarstvom još tokom 90-ih, a kada je shvatio da su se ostali pioniri "online poslovanja" malo preračunali i da im slede enormni gubici u trenutku kada 31. 12. 1999. bude postao 1. 1. 2000. godine), Japanac je izdvojio 20 miliona evra "iz šetak" i kupio akcije portala "Alibaba".
Malo je reći da se oporavio, iako mu je u sekundi nestalo 70 milijardi dolara.
Dole, u svlačionici, zadatak da vodi Inter u prvoj profi sezoni dobio je Urugvajac, Dijego Alonso, koji je kratko igrao fudbal u Primeri za Valensiju, Atletiko i Majorku, a koji u trenerskoj karijeri nije otišao daleko od Montevidea.
On na raspolaganju ima sastav od 30 fudbalera, među kojima je 16 stranaca. Luis Morgan dolazi iz Škotske, Džej Čempen i Dejvid Norman iz Kanade, ostalo su momci sa Kariba, iz Srednje i Južne Amerike: Jamajka, Kolumbija, Venecuela, Argentina, Meksiko, Panama, Guam, Haiti...
Ni Alonsov stručni štab nije ništa drugačije sastavljen - dvojica Amerikanaca, Velšanin, Španac, Urugvajac i trojica Argentinaca. Velšanin je, inače, Entoni Pjulis, sin poznatog ostrvskog menadžera Tonija Pjulisa, poznatog po tome što "ne ispada iz Premijer lige".
Dok grade "gala" stadion u centru Majamija, ova petorka odlučila se da kupi stari stadion u Fort Loderdejlu - mondenskoj luci 40 kilometara severno od centra grada - i adaptiraju ga u jedan od (privremeno) najmodernijih u SAD. Prava na ime kupio je čuveni lanac restorana "Hard Rock Cafe", a kapacitet je 16.000 mesta.
To zdanje, koje sija roze u parku punom palmi, ostaće pomoćni objekat onog trenutka kada se klub bude preselio južno na "Internacionalni stadion" u Majamiju.
Do tada, Alonsova ekipa moraće da živi i radi u jednom od najskupljih gradova na svetu, trećoj najvećoj luci za "kruzere" sa 128.000 stanovnika (od kojih većina nije tu), 4.000 restorana, 63 terena za golf, 12 molova, 132 noćna kluba, 278 parkova, 400 marina i 45.000 privezanih jahti...
(ne zaboravimo da je, kao i mnogima pre njih, većina fudbalera Intera latinskog sveta na tom mestu prvi put kročila u SAD)
Fort Loderdejl je mesto sa preko 3.000 sunčanih sati godišnje, iako zbog blizine Meksičkog zaliva i klime koja "izbija" odatle gotovo da nema sekunde u kojoj bar jedan oblačić nije na nebu.
Kako izgleda klima u ovom mestu može se zaključiti iz YouTube videa uz jednu od numera sa "soundtracka" za film "Plaža" iz 2000. godine, u kojem je pored Leonarda Di Kaprija nastupila i naša glumica, balerina i producentkinja, Zelda Tinska - kćerka Jelene Tinske.
Underworld - 8 ball i jedan običan dan u Fort Loderdejlu.