Mihajlović je bio kritikovan zbog odluke da igrača od 20 godina sa 14 nastupa za Romu plati 25 miliona, pominjana je i njegova veza sa Bertijem, ali teško da je Milan u međuvremenu doveo boljeg igrača.
Mnogi koji su došli sinoć na "Friuli" već su bili krenuli kućama manje-više naviknuti na utakmice završene bez golova, moguće da su mnogi već bili zadremali kraj malih ekrana odustavši od ziheraškog pristupa dva tima odabranih za TV termin nedeljom uveče, kada se dogodilo nešto prilično neočekivano.
Čitavu večnost trajala je "kontra" Milana, iako je lopta bila osvojena na polovini Udinezea, koji je uveliko imao igrača manje na terenu, a pomalo komičnu situaciju u kojoj su se brojčano jači "rosoneri" dodavali u nedogled u kaznenom prostoru domaćih "isekao" je štoper Alesio Romanjoli i postigao gol koji je uzdrmao Italiju:
Udineze - Milan 0:1 (0:0)!
Iako su Romanjoli i saigrači veoma vatreno i emotivno proslavili važnu pobedu ostvarenu pogotkom u 97. minutu meča, reporterima sa meča u Udinama kao da je završnca meča bila sumnjiva - računajući i akciju u kojoj je postignut pogodak - pa su treneri Hulio Velaskez i Đenaro Gatuzo na press konferenciji bili pitani i za nesvakidašnje odluke igrača u poslednjem napadu.
Konkretno, sporno je bilo to što su Romanjoli i Suso uporno dodavali jedan drugome loptu, dok je odbrana Udinezea to prilično nezainteresovano gledala, a vezni red sve posmatrao sa pristojne udaljenosti.
"Nemam komentar na to", rekao je Gatuzo, čiji je tim zabeležio treću pobedu u nizu, a drugu golovima u nadokandi.
Pogledajte i akciju i gol.
Oba puta strelac je bio - Romanjoli, igrač zbog kog je Siniša Mihajlović kao trener Milana svojevremeno trpeo žestoke kritike.
Romanjoli je imao samo 20 godina kada je na leto 2015. stigao u Milan za 25 miliona evra i posle svega 14 nastupa za Romu u sezoni pre toga.
Nije bio mali broj onih koji su kritikovali tadašnjeg trenera "rosonera" Sinišu Mihajlovića, dovodeći u pitanje negovu procenu da je Romanjoli ne samo igrač vredan tolikog novca, već i defanzivac sa kojim bi trebalo računati na "San Siru". Pominjan je čak i njegov menadžer Serđo Berti, sa kojim je Mihajlović tokom trenerske karijere često sarađivao, međutim...
Nešto više od tri godine kasnije, nakon što su posle Mihajlovića potrošeni i Kristijan Broki i Vinćenco Montela i stotine miliona evra za brojna pojačanja i "pojačanja", teško da se može naći igrač koji je u većoj meri unapredio igru "rosonera".
Romanjoliju je pripala kapitenska traka posle propasti ideje o Leonardu Bonućiju kao Milanisti, kod ove sezone odigrao je svaki sekund u Seriji A i Ligi Evrope (osim utakmice sa Kjevom početkom oktobra kada je pauzirao zbog povrede), sa 23 godine već ima 124 nastupa za slavni klub, a ovo mu je bio osmi pogodak u crveno-crnom dresu.
Poslednja dva, postignuta u nadoknadi vremena, vreme dragocenih šest bodova bez kojih bi Milanisti bili negde u sredini tabele, verovatno čekajući ime Gatuzovog naslednika.
Prošlog vikenda golom u 91. minutu za 2:1 srušio je Đenovu, klub iz grada u kom je kao pozajmljeni fudbaler Rome živeo u sezoni 2014/15 i upoznao tadašnjeg trenera Samdorije, Mihajlovića, uverivši ga da je igrač za jedan od tri najveća italijanska kluba.
Ovog vikenda postigao je gol kakav se retko viđa za 0:1 u 97. minutu i to u gradu iz kog je Milan vratio tro boda samo dva puta u poslednjih devet godina - uz šest poraza i dva remija.
Uz još jednu dramatičnu pobedu ostvarenu u međuvremenu, onu rezultatom 3:2 nad Sampdorijom, Milan je u skladu as temperamentom i duhom vernog vojnika kluba, "Rina" Gatuza, preboleo "last minute" poraz od Intera u "Derbiju dela Madonina", pa se sa pet pobeda u poslednjih šest kola pojavio na četvrtom mestu iza Juventusa, Intera i Napolija, a sa istim brojem bodova kao Lacio.
Sezona započeta porazom u Napulju i pobedom nad Romom, pa nastavljena vezanim remijima sa Kaljarijem, Atalantom i Empolijem, nije nagoveštavala da ćemo Milan tražiti u delu tabele u kom se najčešće nalazio tokom istorije, a istorija ovog kluba ne bi bila tako svetla i slavna da je nisu ispisivali najbolji defanzivci sveta.
Od vremena Ćezarea Maldinija i Anđela Akviletija, preko nezaboravnih Franka Barezija, Paola Maldinija i neizostavnog Bilija Kostakurte, preko Alesandra Neste i Tijaga Silve, uspesi Milana uvek su bili direktno vezani za stabilnost u igri koju je je donosila poslednja linija odbrane, ispred koje su Rud Gulit, Demetrio Albertini, Andrea Pirlo, Klarens Sedorf i Riki Kaka potom mogli bezbrižno da se igraju fudbala, a Marko Van Basten, Žorž Vea, Dejan Savićević, Pipo Inzagi, Andrij Ševčenko i Zlatan Ibrahimović pokažu šta znaju kada uđu u šansu za gol.
Koliko takvih igrača danas igra u Milanu?
Nijedan, a malo ko uopšte ima i potencijal da to jednog dana postane. Romanjoli izgleda da ima.