Alegri se vratio na časove engleskoj i to bi, valjda, trebalo da znači da se sprema za novi posao. I to koji!
Kao i većini zemljaka iz odabranog "crème de la crème" društva, italijanskom taktičaru Masimilijanu Alegriju engleski nije sjajan.
"Maks" se korektno služi engleskim i bez problema može da odgovori na bilo koje pitanje novinara tokom Juventusovih evropskih gostovanja, međutim život, rad i - konkretno - vođenje fudbalskog tima na engleskom zahteva više od toga.
Trofejni 50-godišnji trener odlučio je tokom ove sezone da poradi na pojedinim manama, računajući i znanje stranih jezika, a to je ostrvska javnost shvatila kao očiglednu potvrdu starog trača da će upravo on, u junu 2018. godine, zameniti legendarnog Arsena Vengera (68) na klupi Arsenala.
Skor Juventusa sa Alegrijem na klupi je impresivan: 147-31-28 (409:153).
Alegri je u nedelji za nama pokazao kakva je "lisica" od trenera, pobedom nad Lacijom u Rimu (0:1) preuzeo je lidersku poziciju u Seriji A, a potom "varkom" u revanšu sa Totenhemom u Londonu (1:2) odveo tim u četvrtfinale Lige šampiona na volšeban način.
Sve to, uz dokazanu veštinu podizanja (ili bar održavanja) kvaliteta uprkos povremenim odlascima najskupljih igrača, vratilo ga je u fokus interesovanja londonskih "istražitelja" koji se uveliko bave Vengerovim naslednikom.
Ipak, malo ko se u tom poduhvatu bavio Alegrijevim ugovorom sa Juventusom. Trener iz Livorna i klub iz Torina potpisali su 2017. godine produžetak saradnje na još dve sezone, odnosno do 2020.
Prema slovu osveženog ugovora, koji bi u suprotnom istekao narednog juna, čoveku koji je u tri sezone osvojio isto toliko "duplih kruna" i odveo "bjankonere" u dva finala Lige šampiona pripada godišnja plata od 6,5 miliona evra uz bonuse od milion i po u zavisnosti od rezultata.
Arsenal, naravno, neće imati problem da mu ponudi više, ne zbog toga što Venger trenutno zarađuje 9,2 miliona evra po sezoni, već zato što su premijerligaši potpisivanjem novog ugovora o distribuciji novca od TV prava dodatno uvećali budžete sa kojima u Evropi mogu da se "nose" samo Real Madrid, Barselona, Pari Sen Žermen i donekle Bajern Minhen.
Italijani već dugo nemaju sredstva kojima bi mogli da pariraju rivalima sa kontinenta, što je Alegrija dovodilo u situaciju da rekonstruiše ekipu nakon odlazaka Pola Pogbe, Artura Vidala, Alvara Morate, Karlosa Teveza, pa i Leonarda Bonućija iako je kupac iz Italije (ali, su gazde iz Kine).
Ne treba zaboraviti i da je Alegri gotovo bezbolno uveo "Staru damu" u post-pirlovsku eru nakon što se legendarni Andrea Pirlo, dirigent igre ekipe tokom četiri godine (2011-2015) povukao posle prvog od dva poraza Juvea u finalima Lige šampiona. Onog berlinskog od Barselone.
Sve i da potencijalno otvoreno mesto na "Emirejtsu" nije razlog zbog kog se Alegri vratio na časove engleskog, moguće je da se on priprema za novi izazov - prvi van Italije.