Čekao je "kockice", a dočekao "zmaja"

Zagrepčanin Jozo Šimunović (22), stoper Seltika, odlučio je da igra za Bosnu i Hercegovinu!

Svoju odluku potvrdio je i hrvatskim medijima.

"Odlučio sam igrati za Bosnu i Hercegovinu! Nema se tu što mnogo više pričati, to je moja odluka i to je gotovo, to je tako", rekao je Šimunović, koji je u slavni škotski klub stigao iz Dinama.

Ukratko je ispričao tok događaja koji su ga lansirali u reprezentaciju "zmajeva".

"Nazvao me selektor Bosne i Hrecegovine Mehmed Baždarević. Posle tog prvog poziva razgovarali smo još nekoliko puta. Nakon tih razgovora definitivno sam doneo odluku da želim igrati za Bosnu i Hercegovinu. Rođeni sam Zagrepčanin, ali su mu roditelji iz Jajca te imam uslove za igranje za BIH. To je cela moja priča", preneo je "Jutarnji list".

Hrvatske novinare zanimalo je da li je izgubio strpljenje čekajući poziv iz Hrvatske...

"Gledajte, kad su god bila reprezentativna okupljanja, ja sam se osećao loše, jako loše. Igrao sam dobro, osvajao trofeje, hvalili su me svi, trener, saigrači, mediji, navijači... Uglavnom svi igrači Seltika su odlazili na reprezentativna okupljanja, a ja sam ostajao trenirati u klubu. Stalno sam mislio, valjda sledeći put neću ostati. Ali uvek sam ostajao, bez obzira na sve što sam pružao. Video sam da se u i hrvatskim medijima prate moje dobre igre, dakle, nije se radilo o tome da sam bio daleko od očiju. U klubu su me stalno pitali zašto me niko ne zove u hrvatsku reprezentaciju, nikome nije bilo jasno".

Zato je prelomio...

"Čekao sam poziv dve godine! Ali nije došao. Ne želim ispasti neskroman, ali smatram da sam taj poziv davno zaslužio. Na kraju sam seo s svojom porodicom i doneo odluku. Dugo smo razgovarali, nisam to odlučio naglo".

Na kraju razgovora Jozo je dodao verovatno najveći razlog što je odustao od hrvatske reprezentacije.

"Znate što mi je bilo najviše žao? Kad sam bio dugo povređen, niko me iz HNS-a nije nazvao, niko me nije pitao za zdravlje. Pa ipak sam odigrao skoro 50 utakmica za mlade selekcije Hrvatske, bio sam kapetan. Nisam trebao dobiti reprezentativni poziv, ali da me barem neko nazvao i pitao kako se osećam, kako povreda, pružio mi neku podršku. Ne želim da ispadne pregrubo, znate da nisam od onih koji će se velikim rečima izlaziti u medije, bilo koga optuživati, kritikovati. Međutim, zar to nije neljudski? Pa valjda je stvar ljudskosti da nekoga ko je bolestan ili povređen nazoveš, pitaš kako je. To nema veze s fudbalom, ali s ljudskošću ima".

Ima još nešto...

"Kad sam se na kraju vratio nakon povrede, onda nisam bio pozvan niti u U-21 reprezentaciju, kad smo igrali odlučujuću utakmicu za nastup na Evropskom prvenstvu. Sad mi recite, kako sam trebao odlučiti nakon svega? Selektor BIH Baždarević je zvao, bio korektan, pitao me o svemu, potpuno drugačija priča. Sad na kraju svoje priče s Hrvatskom, zahvaljujem svim selektorima u mladim reprezentacijama Hrvatske koji su me vodili i verovali u mene, koji su nam svima skupa bili više nego selektori, bili su nam kao roditelji. Sada okrećem novu stranicu u svojoj karijeri u reprezentativom dresu BiH", zaključio je Šimunović.