Derbi grada Mančestera oduvek je bio važan. Međutim, sada kada su tu i menadžeri koji su brend za sebe, ovaj fudbalski meč može da postane još važniji. Da li će Pep i Žoze uspeti da ga dovedu na neki novi nivo ili će ga upropastiti?
Hajde da pokušamo da objasnimo osnovnu razliku između dvojice najboljih na svetu.
Zamislite jednog Portugalca i jednog Španca koji su od jednog Engleza naučili zanat.
Iako nema nikakvu direktnu vezu sa ijednom od pomenutih nacija - kazaćemo da su od starog majstora naučili da prave najbolju italijansku picu. Istina, ovo možda nije najidealniji primer iz kuhinje kada su oni u pitanju - jer što bi Englez učio Portugalca i Španca pravljenju pice!? - ali teško da postoji prepoznatljivije i omiljenije jelo na svetu od ovoga.
Anketa
Ko će pobediti u prvom ovogodišnjem mančesterskom derbiju?
-
Mančester junajted
60% (3)
-
Mančester siti
0% (0)
-
Remi
40% (2)
Njih dvojica su "ispekli zanat" i sada su najbolji u svom poslu i imaju pristup najboljim namirnicama. Rade u najboljim restoranima, zarađuju najviše od svih i svi vlasnici ih žele u svojim kuhinjama. Donose profit, goste i nagrade.
Jedan od njih voli da se drži onog klasičnog stila koji je jednom upalio i nema potrebe da ga menja. Koristi najprepoznatljivije sastojke za ovo jelo i bez mnogo truda oko aranžiranja posluži je gostima koji su baš to naručili. Dobili su picu i siti su, a njega mnogo ne interesuju njihovi prigovori na neke sitnice jer je on svoje obavio kako to i inače radi, ali im ipak neće ostati dužan na prigovore. Voli da se svađa. Oni su znali šta su hteli i zato su baš došli kod njega.
A, drugi?
Ovaj drugi, već ste shvatili da je Španac, je perfekcionista koji beži od onog tradicionalnog. Svaki put pokušava da doda neki novi začin, neki novi sastojak, da se to kod njegovih mušterija svodi na dve krajnosti. Od jedne grupacije koja kaže "ma ovo i nije pica" do druge koja nakon degustacije izusti "e, ovo je pica!". Španac se uz to trudi da najlepše moguće dekoriše picu i da to bude deo njihovog utiska tokom obedovanja, ali i kada se tanjir obliže njegovi gosti nisu ništa manje siti od Portugalčevih.
Da se zaustavimo u ovoj metafori, dok niste ogladneli, i pređemo na konkretne fudbalske stvari, verujemo da ste shvatili šta smo hteli da kažemo...
Pep Gvardiola i Žoze Murinjo će danas (13.30) na "Old Trafordu" izvesti svoje timove na mančesterski derbi. Španac će povesti ove iz "plavog" dela Mančestera, dok će Portugalac biti predvodnik onog "crvenog" dela ovog grada. Malo je nedostajalo da ih vidimo i u obrnutim bojama…
Nije poznato kom vlasniku je koji od ove dvojice majstora bio prioritet, ali prvo su reagovali oni iz Mančester sitija i već 1. februara saopštili da će novi menadžer ovog kluba, koji ima istoriju iako je tek pre nekoliko godina doživeo ekspanziju, voditi uspešni menadžer Pep Gvardiola.
Junajtedove gazde su bile nešto neodlučnije, bar se tako može učiniti na osnovu datuma objavljivanja saradnje, pa je Luj van Gal tek na kraju sezone dobio otkaz, da bi 27. maja objavljeno da je Žoze Murinjo i zvanično postao novi "đavo".
Tog trenutka počelo se maštati o današnjem danu, velikom meču, iako tada nije bio poznat datum odigravanja utakmice…
Dvojica velikih rivala susrešće se u gradskom derbiju od koga su i možda sami veći.
Ako pitate navijače Mančester sitija ko im je najveći rival - da, kazaće vam da je to onaj gradski, Mančester junajted. Ali, ako pitate ove iz uspešnijeg dela grada - odgovor bi bio Liverpul.
No, sada kada su ova dva kluba preuzeli i menadžeri koji imaju zajedničku istoriju rivalstva, i pritom imaju nameru da se dugi niz godina zadrže u ovim klubovima, nije nemoguće da navijači promene mišljenje i da o ovom derbiju pričamo kao jednom od najvećih i najiščekivanijih na svetu. To naravno zavisi i od samog Liverpula koji sa Jirgenom Klopom namerava da se vrati na staze stare slave.
OTKUD UOPŠTE RIVALSTVO NJIH DVOJICE?
Žoze Murinjo i Pep Gvardiola su bili deo istog kluba devedesetih godina. Portugalac je radio kao prevodilac i asistent kod engleskog stručnjaka Bobija Robsona u Barseloni, dok je Pep Gvardiola bio njegova "desna ruka" na terenu, pošto je u to vreme još bio aktivan fudbaler.
Međutim, iako je delovalo da je ovaj prvi bliži tome da postane trener katalonskog kluba, desilo se to da je postao neprijatelj tima sa Nou Kampa i kako on sam kaže - u Barseloni je "persona non grata".
Sam "posebni" je to opisao rečima da ma koliko on bio dobar u ovom poslu, u Barseloni su postojali ljudi koji su bili protiv njega, odnosno njegovog fudbala, iz razloga što su štitili "stil kluba" po kom su prepoznatljivi od dolaska Johana Krojfa. Zato su i početnici u ovom poslu poput Franka Rajkarda i Pepa Gvardiole dobili šansu pre njega, koji je bio najbolji u onome što je radio, ali na svoj način.
Nije igrao na "barselonski" način.
Kada su izabrali Pepa Gvardiolu umesto njega, znao je da nikada neće voditi Barselonu.
Njihovo trenersko rivalstvo počelo je 2009. godine kada su obojica ulazili u drugu sezonu ugovora sa Interom, odnosno Barselonom. Utakmice u grupnoj fazi Lige šampiona nisu mnogo zainteresovale javnost zbog njih dvojice, ali sve se promenilo u nokaut rundi, kada je Žoze slavio na "Kamp Nou".
Bio je jedan od prvih za koje je moglo da se kaže da je uspeo da neutrališe Barselonu koja je delovala nepobedivo, pa nakon slavlja na "Đuzepe Meaci" od 3:1, usledio je revanš koji je Inter izgubio minimalnim rezultatom, u kom se Murinjov tim prilagođavao rivalu, ali je uprkos tome na kraju bio zadovoljniji. Mnogo zadovoljniji.
"Dobio sam ih sa Interom i Čelsijem, a nikad mi neće oprostiti što sam im uskratio mogućnost da osvoje Ligu šampiona na stadionu Real Madrida", kazao je Žoze Murinjo nedugo pošto je potpisao ugovor baš sa Realom.
Od tog slavlja, koji su mnogi videli kao nepoštovanje, može se reći da su žestoki rivali.
Žoze Murinjo je stigao u Primeru i duel Barselone i Real Madrida tog 29. novembra iščekivao se kao današnji meč u Mančesteru. Treneri su, kao i danas, to pokušavali da sakriju i govorili su da je to samo obična utakmica nakon koje će se "nastaviti život" bez obzira na ishod.
Portugalac je pokušavao da podgreje atmosferu govoreći o izboru sudije Ituralda Gonzalesa sa kojim je "zadovoljnija Barselona", dok su katalonski mediji "čikali" Murinja pričom o tome da će se opet prilagoditi rivalu i da će na teren poslati "zadnjeg veznog više" - što bi bilo nedopustivo za klub kakav je Real Madrid. To je donekle očekivao i Pep Gvardiola.
Umesto toga, želeći da pokaže da je Real dovoljno jak da može svakog da pobedi, Žoze Murinjo izvodi sastav koji bi i inače započinjao svaku utakmicu, a Mesut Ozil nije bio "žrtvovan" za nekog defanzivnijeg.
Epilog, najveća blamaža Reala i Murinja - 5:0 za Barselonu na punom "Kamp Nou".
Pričalo se o tome da je Žoze čovek koji uči iz sopstvenih grešaka i da će izvući pouke iz tog poraza, ali je on i pre početka meča znao da vrši klasično "samoubistvo" takvim odabirom igrača, ali je ona želja za dokazivanjem bila jača od toga.
Od tada je ipak naučio da ga je briga za ono što drugi kažu i podigao rivalstvo na novi nivo.
Za vreme njegovog boravka u Španiji videli smo veliki broj "El Klasika", a toliko bitaka su njih dvojica vodili van terena da je nakon nekog vremena postalo degutantno. Bilo je svađa, guranja prstiju u oči, niskih udaraca, pričalo se o varanju, simuliranju, egoizmu, manirima, a šteta što nije najviše o fudbalu.
I kada Murinjo i Pep pred meč Mančester junajteda i Mančester sitija pokušavaju da okrenu priču i "okrive" medije za njihovo "veštačko rivalstvo" - znajte da lažu.
KAKO ĆE TO IZGLEDATI U PREMIJER LIGI?
Duel ove subote biće njihov 17. međusobni okršaj.
Za sada je daleko uspešniji Pep Gvardiola, koji je protiv Žozea Murinja zabeležio sedam pobeda, što je recimo za šest više od Portugalčevog dosadašnjeg najvećeg rivala u Premijer ligi Arsena Vengera. Šest susreta se završilo bez pobednika, dok je "posebni" sa svojim timovima slavio tri puta protiv Pepa.
Engleskim medijima bilo je interesantno i to što će duel Mančester junajteda i Mančester sitija biti "najskuplji" ikada, pošto je ogroman novac uložem u prvotimce ovih klubova.
Nešto manje uigravanja bilo je potrebnu Žozeu Murinju da uspostavi svoj sistem rada u Junajtedu, pa je tako već sada moguće pogoditi sastav koji će danas istrčati na "Teatar snova". Žoze je odmah ukazao poverenje svom novom snažnom štoperu Eriku Bajiu, dok je mesto u napadu rezervisano za Zlatana Ibrahimovića iza koga igra Vejn Runi.
Murinjo je pod pritiskom i zbog talentovanog napadača Markusa Rašforda koji impresionira sa svakim minutom provedenim na terenu, ali Žoze i dalje više veruje onim igračima sa više renomea, pa čak iako nisu blizu forme ovog tinejdžera.
Od njega očekuje samo još više dokazivanja.
Na poziciji centralnog veziste, ali bez još onog pravog uticaja na igru Junajteda, je najskuplji fudbaler sveta Pol Pogba, koji je bio interesantan i Gvardioli. Da li će se taj uticaj videti već danas?
Kada je u pitanju Mančester siti - oni se pod Pepom još uvek "traže". Španac Nolito se odlično uklopio, ali pojačanja iz Bundesa Ilgaj Gundogan i Leroj Sane nisu dobili svoju šansu zbog ranijih povreda. Pep je oduševljen Fernandinjom koji igra nikad bolje, dok je našeg Aleksandra Kolarova isprobao i na poziciji štopera. Videćemo da li će tako biti i u ovom meču ili će Džonu Stonsu, još jednom dragulju, društvo praviti Nikolas Otamendi.
Kod Pepa je "eksplodirao" i Rahim Sterling, igrač meseca u Engleskoj, dok Kevin de Brujne za sada ne dolazi do izražaja. Ono što je sigurno je da u napadu nećemo gledati suspendovanog Serhija Aguera, pa će biti zanimljivo da li će mladi Keleči Ihenačo dobiti šansu ili će Gvardiola ponovo eksperimentisati.
To je pre meča Murinjo iskoristio da "bocne" svog kolegu.
"Imaju izuzetan broj kvalitetnih opcija i Gvardiola može da donese mnogo različitih odluka. Može da odluči da igra sa Ihenačom, može da igra sa Sterlingom, a može i na primer sa Silvom kao 'lažnom devetkom', koja će se kretati između linija. Znamo da imaju mnogo mogućnosti. Tako da nam je teže", kazao je Žoze.
Sa druge strane i Gvardiola je pre desetak dana poslao "otrovne strelice" govoreći o tome kako ga ne zanima njegov protivnik, iako je pred utakmicu rekao i da bi sa Murinjom rado popio piće.
"Nemojte sada da pričam o tome… Nisam još uvek pogledao ni minut ovogodišnjeg Junajteda. Imam sada desetak slobodnih dana pa ću gledati materijal o njima, ali i o Borusiji Mehengladbah i drugim našim rivalima", kazao je tada Pep.
Ako je Španija bila Gvardiolin "domaći teren", onda je Premijer liga domaći teren Žozea Murinja.
"Posebni" je uspehe napravio još u Portugalu, ali je globalni fenomen postao tek po dolasku u Čelsi, koga je odveo do dve titule u Premijer ligi i postao ljubimac navijača, a njegovo iskustvo u Premijer ligi daleko je veće od Gvardiolinog, koji je do sada trenirao samo Barselonu i Bajern iz Minhena.
Imamo sreću da živimo u vreme kada ovakva dvojica fudbalskih genija pokušavaju da taktički nadmudre jedan drugog, ali niko ne bi voleo da vidi da izgore kao na "španskom suncu" i da nakon njihovih reakcija posle meča budemo kao pokisli na "engleskoj kiši".
Bitan je samo fudbal.
Za kraj ćemo samo citirati nemačkog mudraca koji je bio pametniji i od Španca i od Portugalca…
"Ti imaš svoj način. Ja svoj. Pravi način, tačan način, jedini način - to ne postoji".
(Milutin Vujičić - MONDO)