Na današnji dan, 12. novembra 1961. godine, rođena je najbolja gimnastičarka svih vremena - legendarna Rumunka Nađa Komaneči.
Prva savršena desetka na Olimpijskim igrama, najmlađa šampionka u istoriji gimnastike, petostruka osvajačica zlatne medalje na OI, višestruka šampionka Evrope i sveta - neponovljiva Nađa.
Ostaće upamćena po fantastičnim sportskim uspjesima, ali i neverovatnoj životnoj priči.
Nestvaran talenat, zvijezdana karijera, osam godina pakla u zatočeništvu, godina za zaborav u Americi i konačno normalan život o kom je oduvek maštala. To je ukratko Nađina životna priča.
Nađa je odrasla u malom rumunskom gradiću Onesti. Bila je prepuna energije koju je trebalo usmeriti na neki sport. Majka je odlučila da je upiše na gimnastiku i odmah je zavolela taj sport. Jednom prilikom legendarni trener Bela Karolji obilazio je lokalne škole tražeći talentovane gimnastičare i tada je zapazio Nađu. Imala je samo šest godina, a savršeno je izvodila određene gimnastičke poteze. Bilo je jasno kao dan da se radio o ogromnom talentu. Karolj je pitao roditelje da radi sa njom i oni su prihvatili.
Bila je jako uporna i vrijedna. Sate i sate provodila je u dvorani vežbajući. Trenirala je i po osam sati dnevno i uskoro je postala jedna od najboljih u zemlji.
Čudo od djeteta
Imala je samo 14 godina kada je sa rumunskim olimpijskim timom krenula na OI u Montreal 1976. godine
Djevojčica visoka 149 centimetara i teška 38 kilograma ispisala je istoriju gimnastike. Nađa je za vežbu na dvovisinskom razboju dobila najvišu moguću ocenu. Bila je to prva savršena desetka na Olimpijskim igrama.
Zanimljivo, ocenu 10.00 nije bilo moguće napisati na semaforima, pa je nakon Nađinog nastupa svuda pisalo 1.00.
Kada je ugledala ocjene bila je razočarana, nije mogla da veruje da je najlošija ikada. Smatrala je da je dobro odradila vežbe. Ubrzo su joj objasnili o čemu se radi i usledilo je veliko slavlje 14-godišnje Rumunke. Sedam čistih desetki!
Nađa je tako preko noći postala nacionalna ikona. Njeno lice bilo je na poštanskim markama, a zahvaljujući njoj Rumunija više nije bila nepoznata zemlja.
Nađa je postala prva gimnastičarka koja je uspela da trijumfuje na tri Evropska prvenstva. Uzela je zlato 1975. godine, 1977. godine i 1979. Briljirala je i na Olimpijskim igrama u Moskvi. Osvojila je zlato na gredi i u parteru.
Međutim, godinu dana kasnije njen život je polako počeo da se pretvara u pakao.
Naime, za vreme egzibicione turneje u Americi, Nađin trener Bela je sa suprugom zatražio azil i dobio ga. Nađa se vratila u Rumuniju i usledilo je osam godina pakla.
Čaušeskuov režim je stavlja pod posebnu prismotru kako bi sprečili i njen beg iz zemlje. Zabranili su joj da putuje, pratili su je agenti službe, prisluškivali... Njena karijera je bila završena. Nađa je bila zatvorenica rumunskog režima. Tih godina odlučila je da se posveti trenerskom poslu.
Seksualno zlostavljanje
Nađa je u tom periodu bila primorana da izlazi sa Nikom Čaušeskuom, bahatim sinom čuvenog komunističkog diktatora Nokolaje Čaušeskua.
Tatin naslednik je silno volio žene, pa se na njegovoj listi želja našla i Nađa. Često su viđani zajedno i on ju je predstavljao kao djevojku. Međutim, ona i dan danas tvrdi da nikada nije bila u vezi s njim, barem ne svojevoljno. Kasnije je isplivao podatak da ju je Čaušeskuov sin seksualno zlostavljao.
Nađa je u to vreme bila zaljubljena u drugog muškarca. Šest godina mlađeg glumca i pevača Stefana Banika. Međutim, kada je Niku saznao za njihovu vezu, ali i da je Nađa trudna s glumcem, poslao je tajnu službu kod Stefana. Naredio mu je da ostavi slavnu gimnastičarku, ako želi da nastavi da živi.
Dan kasnije Nađa je u tajnosti pobacila bebu i nakon toga pokušala da izvrši samoubistvo. Popila je čašu izbeljivača... Kasnije je tvrdila da je samo uzela pogrešnu čašu.
Bijeg u Ameriku
Rešila je da napravi riskantan potez. U novembru 1989. godine, nekoliko nedelja pre revolucije, Nađa Komaneči je odlučila da pobegne iz zemlje. Upoznala je Konstantina Panaita i on joj je obećao da će joj pomoći u bekstvu. Pristala je. Prateći njegove instrukcije preplivala je ledeni Dunav i hodala kilometrima kako bi se domogla Mađarske. Tamo su je primili i dozvolili da pređe u Austriju, gde ju je čekao Panaita. Zajedno su odtišli u američku ambasadu, dobila je politički azil i kartu za Njujork. U Americi je imala dosta prijatelja. Tamo je bio njen trener Bela i američki gimnastičar Bart Koner, ali Nađa je postala Konstantinov talac.
Panait, koji joj je omogućio bekstvo iz Rumunije za 5 hiljada dolara, držao ju je u zatočeništvu godinu dana. Iskoristio je to tako što je od intervjua i gostovanja Nađe Komaneči po televizijama zaradio 200.000 dolara. Uz pomoć prijatelja uspela je da se preseli u Montreal, godinu dana po odlasku iz Rumunije, i konačno započne normalan život.
Postala je jako bliska sa Amerikancem Bartom Konerom, koga je upoznala još na Olimpijadi u Montrealu. Nakon godinu i po dana prijateljstva rodila se ljubav. Bart je pozvao Nađu da se preseli kod njega u Oklahomu i poredložio joj da zajedno otvore školu za gimnastiku. Počeli su da žive zajedno, započeli posao i to je ujedno bio najsrećniji period u životu Nađe Komaneči.
Vjenčali su se 1996. godine u manastiru Kašin blizu Bukurešta, a Bart je, po želji svoje supruge, prešao u pravoslavlje. Inače, Nađa je želela da joj kum na svadbi bude tadašnji predsednik Rumunije, Jon Ilijesku, koji je došao na to mesto nakon što je Čaušesku streljan. On se zahvalio na ovom "lijepom gestu i prema zemlji i njenim roditeljima", ali zbog zvaničnog položaja nije mogao da joj kumuje. Ipak, bio je domaćin njenog venčanja, a na slavlje su bili pozvani i Robert de Niro, Arnold Švarceneger, Hilari Klinton.
