Rade Šerbedžija se prisećao svojih početaka i priznao da ga slava nikada nije promenila!
Snimio je više od 200 filmova, neke s najslavnijim rediteljima današnjice, član je Američke filmske akademije i dobitnik državne nagrade Vladimir Nazor za životno delo.
Reklo bi se da nema uloge koju nije odigrao, a u emisiji "U svom filmu" prisetio se svojih početaka.
"Pre 5 godina sam snimao jedan film na Islandu. Sećam se da me režiser zamolio da nešto improvizujem bez teksta i ja sam to učinio. On je rekao pa to je fantastično, hvala Vam, a ja kažem, e čoveče više od 150 filmova imam ja u nogama. On kaže, ne 187. snimate. Od tada sam snimio još nekoliko tako da mislim da je preko 200." počeo je sa pričom slavni glumac.
On tvrdi da nije jedini koji broji veliki broj filmova i da se u njegovo vreme snimalo mnogo više nego danas.
"Kad kažeš takvu cifru nekome, onda oni svi ostanu zapanjeni, ali to je zapravo kod nas nešto što nisam samo ja, to je nešto što su mnogi napravili: Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Dragan Nikolić, Boris Dvornik, ljudi koji su snimali mnogo filmova. Nekad se kod nas snimalo mnogo filmova, naročito moja generacija. Kad sam ja bio mlad i igrao glavne uloge u jugoslovenskim filmovima, tada se snimalo 30, 40 filmova godišnje. To je velika brojka za jednu zemlju od 22 miliona, ali u tih 40 meni je zapalo da sam snimao i pet filmova godišnje. Cela moja generacija, mi smo snimali filmove kao da idemo u fabriku na posao. A i bili smo možda malo bolje plaćeni od nekih dobrih mesečnih plata." rekao je.
Istakao je da mu popularnost nije promenila način života, bez obzira na mnoge uspehe koje je postigao.
"Nisam imao problema s tim jer sam nekako navikao svoje sugrađane da se ponašam normalno. I nikada nisam pravio od toga veliku pompu. Recimo za mene je normalno stajati u redu kao i svi drugi ljudi u prodavnici. Ne tražiti protekciju itd. To su ljudi voleli i onda sam imao jedan onako poseban odnos s građanima Zagreba, gde sam živeo i odrastao tu svoju prvu mladost i srednje godine kad sam bio vrlo zaposlen i poznat glumac na filmu i televiziji. To je najlakši način, kad srušiš mit, onda je tebi lakše. Najneprijatnija stvar je kad ti se neko divi. Jer izgubiš neposrednost, ne živiš život nego si neko drugi, a ja želim biti ribar, želim biti fudbaler kao što sam i bio fudbaler i ribar, mnogo je lakše tako živeti." objasnio je Rade.
Glumac kaže da je sa ocem imao fenomenalan odnos, ali da je on bio protiv glume.
"Ja sam to i opisao u svojoj knjizi, taj divan odnos s mojim ocem koji je umro pre godinu i po dana u 104. godini. Moj otac je uvek bio protiv toga da postanem glumac. Bio sam dobar učenik i sportista. On je smatrao da ću završiti fakultet. Hteo je da budem doktor ili inženjer. Voleo sam knjige i želeo da upišem književnost. Žena u biblioteci mi je rekla da sam bio rekorder u pozajmljenim knjigama." bio je iskren i naveo da njegov otac nikada nije došao da gleda predstave u kojima je igrao.
Kao razlog je naveo da on nikada nije želeo da ga gleda kao poznatog glumca, već isključivo kao svog sina.
