Ema Heming, supruga Brusa Vilisa, otkrila je prve znakove bolesti slavnog glumca.
- Ema Heming otkrila je detalje iz najtežih dana.
- Brus sve ređe govori.
- Njegovo neobično ponašanje bilo je posledica bolesti, a ne braka.
Brus Vilis boluje od frontotemporalne demencije (FTD) - retke, neizlečive neurodegenerativne bolesti koja uništava frontalne i temporalne režnjeve mozga. Ova bolest utiče na govor, ponašanje, emocije i kognitivne sposobnosti.
O slavnom glumcu brine porodica, posebno supruga Ema Heming, koja u svojoj knjizi "Neočekivano putovanje" govori o prvim znakovima demencije kod glumca: "Počela sam da primećujem da se tokom večere ili drugih porodičnih obroka Brus isključi. Razmatrala sam sve moguće scenarije. Da li je problem u našem braku?".
Svi citati potiču iz knjige Eme Heming Vilis "Neočekivano putovanje. Kako pronaći snagu i nadu i ne izgubiti sebe u brizi o voljenoj osobi". Premijera knjige: 26. novembar 2025. godine.
Dijagnoza Brusa Vilisa
Godine 2022. porodica Brusa Vilisa objavila je da glumac boluje od afazije - poremećaja komunikacije koji otežava govor i razumevanje jezika. To ga je primoralo da završi glumačku karijeru. U februaru naredne godine potvrđena je konačna dijagnoza - frontotemporalna demencija. Ne postoji efikasan tretman niti način da se njen napredak zaustavi.
FTD kod glumca napreduje. Brus sve ređe govori, čita i kreće se samostalno. Prema nekim navodima, ne pamti da je bio glumac, a kontakt sa stvarnošću mu je veoma ograničen. Porodica kaže da je njegovo stanje "stabilno za ovu bolest", ali nema poboljšanja. Ema naglašava da bolest zahteva mirno okruženje i stručnu negu.
Prvi simptomi bolesti
Ema Heming je upravo objavila knjigu u kojoj deli svoju priču, ali i savete kako organizovati brigu o osobi sa demencijom. U njoj opisuje kako su izgledali prvi simptomi kod Brusa i kako ih je u početku tumačila.
"Ne mogu tačno da kažem kada je počelo, ali u nekom trenutku, naš odnos se pokvario. Nekih razgovora sam se sećala drugačije od Brusa, pa su nesporazumi postajali sve češći. Ponekad sam mislila: 'Da li je ozbiljan? Da li se pretvara? Ili sam ja ta koja gubi razum?'. Razlike su bile suptilne, ali sve češće".
Ema je osećala da nešto nije u redu.
"Brus se ponašao drugačije nego obično". Navodi da je on uvek bio dominantna figura u njihovom odnosu i porodici, a sada se povlačio i prepuštao odluke njoj. Znajući njegovu pravu prirodu, to ju je zbunjivalo, ali i nateralo da ostane uz njega.
Razmišljala je o brojnim mogućim objašnjenjima - da li je problem u njihovom braku, možda loše spava ili je reč o problemima sa sluhom? Podsetila se da je Brus krajem 80-ih na snimanju "Umri muški" ispalio hitac ispod stola i, jer nije imao zaštitu u ušima, izgubio veći deo sluha na jedno uvo.
"Za stolom sam znala da gubim muža": Potresna ispovest supruge Brusa Vilisa o prvom simptomu bolesti
"Kada smo bili sami, to nikad nije bio problem. Ipak, godinama kasnije, tokom porodičnih obroka, primetila sam da se Brus povlači. Sedeo bi po strani, bez učešća u razgovoru. Treba imati u vidu da je za porodičnim stolom bio jedini muškarac među ženama - ja, naše dve ćerke i njegove tri starije ćerke pričale smo bez prestanka. U početku sam mislila da nam samo dopušta da 'blebećemo', kako je govorio. Pretpostavljala sam da mu gubitak sluha pomaže da se 'isključi'. Danas znam da je njegovo povlačenje verovatno bilo posledica kognitivnog preopterećenja i problema u obradi govora - čest simptom primarne progresivne afazije. To je bio rani znak njegove bolesti", objašnjava Heming.
"Bila sam paralisana od straha"
U nekom trenutku, Ema je došla do granice strpljenja.
"Brus mi je išao na živce", priznaje.
Istovremeno, nije znala šta da uradi. Lekari nisu sumnjali na bolest, pa joj nije padalo na pamet da Brus možda boluje od nečeg ozbiljnog. Nije bila sigurna ni šta bi im rekla, jer su njene beleške delovale "neuhvatljivo". Želela je da zaštiti privatnost porodice i poznatog supruga.
Kao mnogi negovatelji, počela je da pretražuje simptome na internetu. Pročitala je da bi jedan od "najboljih" scenarija bio - benigni tumor koji pritiska mozak. To ju je čak i obradovalo. Uklonio bi se i sve bi bilo kao pre. Nažalost, istina je bila mnogo teža. Snimak mozga pokazao je ozbiljne neurodegenerativne promene koje uzrokuju afaziju i druge simptome koje je primećivala. Tek nekoliko meseci kasnije stigla je prava dijagnoza.
Heming se našla u situaciji poznatoj milionima negovatelja širom sveta. Lekar joj je objasnio od čega njen muž boluje - i to je bilo sve.
"Jedini izvor informacija bila je tanka brošura koju mi je stavio u ruku dok nas je ispraćao iz ordinacije uz reči: 'Vidimo se za nekoliko meseci'. 'Šta? Zar je to sve?', pomislila sam", piše ona.
"Za stolom sam znala da gubim muža": Potresna ispovest supruge Brusa Vilisa o prvom simptomu bolesti
"Bila sam preplavljena, paralisana strahom, nisam znala kome da se obratim. Reći da sam se osećala usamljeno - ništa ne znači".
Ipak, kada je konačno saznala da Brus ima afaziju, a potom i FTD, osetila je olakšanje.
"Napokon sam shvatila da naši bračni problemi nisu bili njegova krivica, kao ni čudna ponašanja ili suptilne promene u njegovoj ličnosti. Sve je to bio rezultat propadanja njegovog mozga. 'Nisi to radio namerno', pomislila sam gledajući ga. 'Bio si tu sve vreme'".
Šta je frontotemporalna demencija?
FTD je grupa neurodegenerativnih bolesti koje karakteriše gubitak nervnih ćelija u frontalnom i temporalnom režnju mozga. Ovi delovi upravljaju ličnošću, emocijama, jezikom, ponašanjem i izvršnim funkcijama. To je drugi najčešći uzrok demencije ranog početka (posle Alchajmerove bolesti) i obično se javlja između 40. i 65. godine.
Najčešći simptomi uključuju:
- promene ponašanja i ličnosti
- gubitak empatije, emocionalna ravnodušnost
- nedostatak socijalnih kočnica, impulsivnost
- apatija ili, suprotno, euforija
- ponavljajuće, stereotipne radnje
- promene u ishrani (preterano jedenje, želja za slatkim)
- teškoće u tečnom govoru (progresivna afazija)
- problemi u razumevanju i građenju rečenica
- siromašan vokabular, teškoće u imenovanju
- slabije izvršne funkcije (planiranje, organizacija)
- teže donošenje odluka i procena situacija
- ukočenost, usporeni pokreti
- kasnije - problemi sa hodanjem i gutanjem
Bolest napreduje brže od Alchajmera. Prosečno trajanje života nakon dijagnoze je 8-10 godina, ali raspon je širok (2-20 godina). Rana dijagnoza i sveobuhvatna briga mogu da poboljšaju kvalitet života, ali ne zaustavljaju bolest.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
