Pevač Staniša Stošić proslavio se izvedbom pesme "Lela Vranjanka", a za života ga je pratio glas ozbiljnog zavodnika
Jedan od najprepoznatljivijih glasova juga Srbije, Staniša Stošić, ostavio je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije. Rodio 26. jula 1945. u Vrbovu, kod Vladičinog Hana, a njegova karijera karijera započela je 1963, u Radio Beogradu, gde je prvi put zapevao i kasnije ostao verni saradnik decenijama.
Tokom karijere nastupao je širom tadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu, stičući popularnost i van granica svoje zemlje. Godine 1966. ostvario je značajan uspeh pobedivši na festivalu "Zlatiborski narcis" pesmom "Stojanke, bela Vranjanke".
Jednu odsvojih najpoznatijih pesama, "Lela Vranjanka", snimio je 1972. godine.
Iako je mnogi smatraju izvornom narodnom pesmom, tekst je zapravo napisao Dragan Toković. Melodija potiče iz Grčke i zasnovana je na pesmi "Misirlou" (u prevodu "Misirka" ili "Egipćanka"), koja je kasnije proslavljena i u svetskim okvirima, između ostalog i zahvaljujući upotrebi u kultnom filmu "Petparačke priče" Kventina Tarantina.
Inače, Staniša je, osim po anđeoskom glasu, bio poznat i kao veliki zavodnik.
"Menjao je žene, ponekad i po pet za noć. Baš je bio veliki švaler, možda najveći na estradi", rekla je Lepa Lukić za Stanišu u jednom intervjuu.
Ona se sada prisetila jedne od anegdota sa pevačem koja je nasmejala sve prisutne i priznala da je Stošić voleo da često menja devojke.
- Jeste! Sve tamo dolaze iza bine, ove što vole muzičare i u jednom gradu jedna, u drugom druga, a u trećem gradu treća. Kad ono, jedna ima kraću nogu. Ja mu kažem: "Šta si našao? Nema veze što ima kraću nogu, svima to može da se desi, nego ti je ona devojka juče koju sam videla baš lepa i lepša od nje" - priznala je Lepa Lukić za "Grand" i nastavila:
- "Šta si našao kod nje tako lepo?", pitam ga ja: "Ima i kraću nogu, a i bio si sa njom". Kad kaže on: "Znaš kako je lepa ova druga noga". Jedna je lepa, ova nije važna.
Skrasio se u 43. godini
Staniša je pravu ljubav pronašao kasno, te se oženio u 43. godini. Po sopstvenim rečima "supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, su mu uz prijatelje, bili najveći imetak.".
Godine 2007. Staniša je dobio posebno doživotno priznanje Ministarstva kulture Srbije.
Umro je posle duge i teške bolesti 7. aprila 2008. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
(Stil.kurir.rs/MONDO)
