Književnica Vedrana Rudan, koja vodi borbu protiv najteže bolesti, u jednom od svojih blogova se dotakla bivšeg muža i njegove mlađe ljubavnice
Književnica Vedrana Rudan u prvom braku, koji je trajao 14 godina, dobila je ćerku Asju i sina Slavena, a svojevremeno je u jednom blogu potkačila bivšeg i spomenula njegovu 50 godina mlađu partnerku, koja, sudeći po blogovima na njenom sajtu, nije bila prva.
Vedrana je 2012, kada ju je suprug ostavio, pisala kako je izgledao trenutak kada joj je to saopštio. Tada je bio u vezi sa ženom koja je godinu dana starija, i koju je Vedrana jednom prilikom videla.
Njen blog prenosimo u celosti:
"Ostavio me muž. Čitav sam život govorila kako postoji život bez muškarca i pokušavala to utuviti svojoj kćeri u glavu. Danas ona ima muža a ja ga nemam. I, šta mi fali? Žale me sve moje prijateljice koje nesretne žive sa kretenima. One žale mene? Ja žalim njih! Najzad, nakon dvadeset godina, slobodna. Slobodna!
Ostavio me onako kako širom sveta muževi ostavljaju žene. "Moram ti nešto reći. Sedi" Smrzla sam se. Vratio se sa pregleda. Pogledala sam na zidni sat. Dvadeset i tri sata i jedanaest minuta.
Rak želuca? Mesecima se žalio na bolove u želucu, svakoga dana nakon posla obilazio doktore, imao je i jake glavobolje. Rak mozga, pomislila sam dok sam ledena sedila na kauču, on u fotelji, i buljila u njegove plave, zabrinute oči.
”Danas se sve leči”, veselo sam rekla, ”čemu predaja? Još nisi mrtav” Delovao mi je toliko nesretno da mi je srce gotovo prepuklo.
Odlučila sam, sve ćemo prodati ali odustati od borbe nećemo. Kod nas najboljih lekova nema ali ih ima u Evropi, Americi, Kubi…Da, Kuba! Kuba je pravi izbor. Tamo leče svaki rak.
”Ne brini, otići ćemo na Kubu, ako treba u roku od osam dana. Letovi su jeftini, uplatit ćemo izlet a zapravo otići doktoru” Gledao me i postajao sve manji.
”Ne razumeš, odlazim” ”Sam? Bez mene? Nema šanse!” ”Odlazim od kuće, napuštam te, našao sam drugu ženu…” O čemu govori ovo bolesno siroče? Dignuo se, pomilovao me po kosi i nestao.
Sedela sam na kauču drvena da drvenija mogla biti nisam. To se dogodilo pred tristosedamdeset i četiri sata. Meni? Meni se to dogodilo? Nikad nisam imanje muža smatrala dobitkom na lotu ali sam iz iskustva drugih znala napamet sve znakove koji najavljuju odlazak davitelja. Ni jedan nisam videla.
Tuširanje jednom do dva puta dnevno, pouzdan znak, moj se muž tuširao jednom dnevno ali zbog bolesti. Svakodnevno poslovno sastančarenje nakon radnog vremena trebalo bi uznemiriti i ženu sa posebnim potrebama ali ne odlazak lekaru koje mužu organizuje vlastita žena.
Mnoge sam gimnazijske kolege, sve su to danas iskusni specijalisti, preklinjala da ga pregledaju za vreme dežurstva. Nikad me ni jedan nije nazvao i rekao da svinja nije došla na pregled.
Polni odnosi tokom godine samo na Božić i Dan antifašističke borbe najsigurniji su znak da se brak ljulja na krhkim nožicama. A mi smo se uredno kr*sali jednom u dve nedelje pre nego bih posteljinu bacila u korpu sa prljavim rubljem, subotom u petnaest nula, nula. Onda bi se on istuširao i otišao na pregled.
Ženu napuštaju muževi kojima ona ne kuva. Kuvala sam. Ženu napuštaju muževi ako je zapuštena. Farbam kosu redovno, odlazim na jogu, pedikeru, maseru, kozmetičarki.
Ženu napuštaju sredovečni muškarci koji misle da će uz mladu koku opet postati klinci. Moj muž ima četrdeset i osam godina, ona ima četrdeset i devet i ima sedu kosu. Ta kuja ima sedu kosu.
I stalno je u trenerki. I ima psa. A moj muž koji više nije moj muž alergičan je na sve dlake sveta?! Uz njega sam provela život sa usisivačem u ruci.
Ipak me napustio zbog zapuštene, sedokose veštice koja svetom stupa puna dlaka? Kad Joško krene kašljati od alergije vratiće se kući. Ja ću ubaciti kalcijum u vodu i tapšati ga po leđima dok se tableta ne otopi…
Nema šanse! Smeće perverzno! Je*eni, isključeni semafor! Osim onih odlazaka lekaru sve je bilo normalno. Ana ju je snimila mobilnim, zejedno su u parku čekale sa najlon vrećicom navučenom na ruku da im se psi po*eru.
Žena zaista izgleda poput veštice puštene iz ludnice samo preko vikenda. Svaki muškarac koji ostavi ženu zaslužuje baš takvu jednu. Da, da sam mu ja morala birati zamenu za sebe nju bih mu izabrala.
Svinja! Tako mu i treba! Neka joj miluje sede kose, neka joj miluje si*e kojih nema, neka navlači vrećicu na ruku, neka toplo go*no drži u ruci i bespomoćno pogledom traži kantu za smeće a nje nigde.
Neka pas babetini koja je privremeno odložila metlu pokraj prozora liže uvo dok se tu*aju. Neka im se po*iša u krevet dok se drže za ruke i slušaju Gabi Novak kako peva Dobri ljudi. Neka mu sprema rižoto od škampa začinjen pasjim dlakama.
Neka ga sluša dok pi*a i pr*i istovremeno a vrata od vecea otvorena. Neka ona izvlači iz sifona njegove dlake i baca ih u vece. Neka ona odgovara na pitanje zašto uvek u mašinu za rublje baca njegove čarape ali nikad u paru.
Neka njoj pokazuje žulj koji mu je na malom prstu leve noge napravila kroksica. Neka njoj njegova mama u slušalicu nabraja što je sve boli i kako se zove novi lek za pritisak. Neka njoj njegov otac govori kako se frigaju ribe.
Neka nju grli dok sede uz more na Voloskom. Neka njoj ujutro kuva kavu i donosi u krevet. Neka nju zove pet puta dnevno i pita je da li joj nedostaje.
Neka s njom planira izlet u Grac. Neka nju tamo odvede u Palmers i neka nju nagovara da kupi pet pari gaćica a ne samo dva. I neka je još nagovori da kupi svilenu pidžamu na sniženju.
I neka njoj pokaže austrijsku časnu sestru koja u Palmersu bira čipkaste grudnjake. I neka nju pita što će devici u šezdesetoj čipka? Neka njoj kupi crvene balerinke, neka njoj…
I ja ću pustiti sedu kosu! I nabavit ću rotvajlera! I na sebe navući trenirku optočenu masnim mrljama! Šetaću sa džukelom njihovim stazama! Naleteću na njih i on će videti da sam postala bolja.
Umirem. Nedostajeee miiii muuuuž! Pi*ka mu materina!".
