Pevač Željko Samardžić otkrio je da je bio na rubu egzistencije, ali da se svojim radom i zahvaljujući dobrim ljudima, izborio za to što je danas.
Željko Samardžić je, kako kaže, 1992. godine jedva izvukao živu glavu kada se zaratilo u njegovom rodnom Mostaru. Pobegao je u Beograd bez dinara u džepu i počeo život iz početka. Do tada, on je vodio privatan biznis, povremeno nastupao kako bi ispunio svoje želje, a onda se preko noći našao na rubu egzistencije.
"Imao sam 37 godina kada je izbio rat u Bosni. U Mostaru me je zatekao užas, oko mene su bili mrtvi i ranjeni ljudi. Moj grad je pre rata bio kosmpolitski. Srbi i muslimani su se družili i išli jedni drugima, a onda nam se dogodio rat. Imao sam sreću da je me pokojni ujak izvukao iz tog pakla kombijem preko Širokog Brijega, do Opatije, pa do Ljubljane. Tamo me je sačekao rođak moje majke i prebacio me za Beograd. Za to vreme moja supruga i tri ćerke su bile u Nikšiću kod mojih roditelja. Nisu verovali da sam stigao do Beograda, pošto je tokom rata bilo svakakvih glasina, pričalo se čak i da sam ubijen", otkrio je Željko i dodao kako se osećao kada je stigao u Srbiju gde je vrlo brzo postao miljenik publike:
"U Srbiju sam stigao unesrećen, kao i mnogi ljudi sa zaraćenih prostora. Imao sam plan da sa porodicom izbegnem u Australiju, međutim, Beograd me je osvojio na prvi pogled, a čini mi se da sam i ja Beograđane. Zanimala me je muzika, pa me je prijatelj pozvao da nastupam s njim u jednom lokalu u Borči. U to vreme je moja Sanja imala 14 godina, Danijela devet, a Minja dve. Bilo mi je teško da krenem od nule, ali nisam se žalio. Neki ljudi su prolazili mnogo gore od mene. Nisu imali moj talenat, radili su na građevini, i to ako su uopšte imali sreće da dobiju posao", rekao je.
Preokret u karijeri desio mu se kada je snimio hit "Sipajte mi još jedan viski". Zbog te pesme pozajmio je novac i uputio se kod pokojne Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute.
"Da mi je neko tada ponudio garsonjeru i rekao: "Ceo život ćeš pevati za mene", pristao bih. Tako sam se osećao. Nisam se nadao da u tom užasu postoje i dobri ljudi koji su spremni da mi pomognu, kao što su moj pokojni prijatelj Mario Suban i njegov brat Đorđe. Oni su izdvojili tadašnjih 30.000 maraka za moj album prvenac "Sudbina". Sećam se, vozio sam se trolom, nosio tolike pare u kesi i razmišljao da li da uzmem malo novca, jer kod kuće nisam imao ni dinara. Odustao sam od toga i odneo Marini i Futi sav novac", priseća se Željko svojim teških trenutaka pa dodaja:
"Pesma "Sipajte mi još jedan viski" nije stala na album, pa sam s njom nastupio na budvanskom festivalu. Bio sam na ivici egzistencije, ali u životu mora da se rizikuje, život je maskenbal i kockanje. Imao sam sreću da sarađujem sa najboljima, Marinom i Futom, i oni su najviše zaslužni što sam ja tim pesmama skrenuo pažnju na sebe. Pesma "Sipajte mi još jedan viski" je moja lična karta. Za tu numeru sam 1995. godine dobio nagradu za najbolju interpretaciju i to je bio veoma značajan momenat za moju karijeru. Mogu da kažem da je ta godina za mene bila presudna", zaključio je pevač.
On je nakon ove pesme počeo da ređa hitove, a njegova karijera je išla samo uzlaznom putanjom. Oženio se Majom sa kojom je nedavno proslavio čak 44 godine braka, a danas uživa u ulozi oca i dede i trudi se da njegovim naslednicima ništa ne zafali. Pogledajte kako izgleda Željkova supruga:
"BIO SAM OKRUŽEN MRTVIM I RANJENIM LJUDIMA": Željko Samardžić jedva izvukao živu glavu! Progovorio o najtežem periodu
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(Mondo/Informer)
