Glumac Stevan Piale prvi put o svom odrastanju za MONDO i Realnu priču! Otkrio je sve o čemu nikada javno nije pričao, a priznao je i da mu ne smeta što mnogi misle da je bolji frajer nego glumac!
Stevan Piale koji u Igri sudbine tumači glavnu ulogu, privatno je opušten, gotovo uvek nasmejan i raspoložen za pevanje i muziku.
Međutim, malo ko zna da njegova priča o glumi ne počinje popularnom serijom, već mnogo pre toga. A ovog puta za Realnu priču i MONDO otkriva sve ono što, kako kaže, malo ko zna i od njegovih prijatelja.
"Meni je mama sa prvog sprata suštala ručak na kanap dole, jer nisam hteo da uđem u kuću da kvarim igru. To ulica je baš jedna životna škola koja mi je značila, i sad mi znači... Pored toga, zaista sam imao turbulentno odrastanje jer moj otac je '93, pošto je bio Reli vozač, na naše oči imao saobraćajnu nesreću nakon koje je ostao u kolicima. On nije bio tu jedno pet godina jer je išao po bolnicama, pa se vratio. Tako da brat, mama i ja smo imali i taj segment. Ali sa druge strane smo uvek bili porodica, i velika porodica, pogotovo ovaj deo sa mamine strane iz Crne Gore. I kada sam tražio ženu uvek mi je bila ključna stvar da taj neko bude vezan za porodicu, jer tu je negde osnova svega daljeg".
Na pitanje koliko mu je teško palo odrastanje sa ocem koji je bio nepokretan, Stevan kroz osmeh kaže da su na račun toga imali crne šale, koje su jedno razumeli njih dvojica.
"To je nekako bila nova normalnost u tom trenutku. Nije bilo teško, jednostavno sam morao da se prilagodim i da se naviknem. On je čovek radio do 2013. godine u parking servisu, a 2016. je umro... On i ja smo imali neke crne šale, drugima nisu bile smešne. Moja nekadašnja devojka, doveo sam je da se upoznaju, a bila je dosta stidljiva, a ja nekako volim da ljudima bude neprijatno, mislim da to zbližava ljude i onda volim da u startu napravim neprijatnost. Kada smo ušli u stan, Nikola moj tata sedi u kolicima, čovek šta će, a ja je uvodim i predstavim je. Reko' ti da znaš koliko je njoj bilo neprijatno, i koliko se stidela, ti bi ustao da se pozdraviš", rekao je.
U čast tate, kaže da je igrao u reprezentaciji Srbije košarkaša u kolicima, godinu dana dok je njegov mlađi brat bio trener.
Stevan se, pored odrastanja, osvrnuo i na glumačke početke. Rekao je da je zavoleo glumu jer je sanjao da se bavi glumom, prisetio se i brojnih poslova koje je radio, da bi mu se, kako kaže, sav trud isplatio kada je došla Igra sudbine. Pored toga, priznao je da mu ne smeta što mnogi misle da je bolji frajer nego glumac.
"O seriji svašta mislim, i retko sam zadovoljan sobom. Međutim, sve sam zadovoljniji. Ima nekih scena za koje me je sramota. To je neki teret koji treba prihvatiti, dobro okej ima titula i za najgoreg glumca, ali i to je titula! Tako da, okej mi je da sam bolji frajer nego glumac. Ja ću možda dokazati suprotno u godinama koje slede", objasnio je.
A koliko mu ime Una i Rosa znači, da li je srećan, i šta ga pored glume najviše čini srećnim, pogledajte u novoj epizodi Realne priče!
