Miško Bilbija pogledao je dva letnja filma, evo njegovih ocena - jedan je solidan, drugi "za preskočiti"!
Nakon serije visokobudžetnih i preproduciranih holivudskih blokbastera, odlučio sam da se malo odmorim od svih tih eksplozivnih, višesatnih zamornih predstava. Repertoar mi, međutim, i nije pružao bog zna kakvu alternativnu ponudu, barem ne u gradu u kojem sam se nalazio. U svakom slučaju, kada sam eliminisao letnje komedije koje su izgledale maksimalno neprivlačno, ostalo je samo par filmova koji su dolazili u obzir.
ZAŠTITNIK
Blood Father (2016)
Režija: Žan-Fransoa Riše
Uloge: Mel Gibson, Elizabet Rem
Distributer: MCF
''Zaštitnik'' je, koliko sam uspeo da shvatim, u stvari francuski film na engleskom jeziku, ali je, verujte mi, pravi američki B film, dužine idealnih 90 minuta, film u kojem jedan junak uzme pravdu u svoje ruke, pobije sve svoje protivnike i odjaše u zalazak sunca. Ovaj film se ne završava baš tako, ali nisam ni mislio da otkrijem svaki detalj. Suština je u ovom delu koji se tiče pravde i ubijanja.
Džon (Mel Gibson) je bivši robijaš, na uslovnoj slobodi, koji životari u svojoj prikolici u nekoj američkoj nedođiji i pokušava da se skine sa alkohola i ko zna čega još. Na drugom kraju zemlje je njegova ćerka Lidija koja se nalazi u seriji loših životnih odluka. Poslednja je zaista kobna i nakon nje ona ostaje sama protiv meksičke mafije ili već neke slične ozloglašene organizacije. Lidija je u očajnoj i poprilično beznadežnoj situaciji, sve dok se ne seti svog posrnulog oca. Kada se ovaj gubitnilki par ponovo ujedini, stvari će se konačno malo popraviti, ali pred njima je, bez obzira na sve, obračun sa realno nadmoćnijim protivnicima. Ipak, jedan je Mel Gibson.
Jedan na filmu, ali i jedan u životu. Znate već sve o ovom tipu: verski fanatik, antisemita, nasilnik i osvedočeni ženomrzac, ali ako ste u stanju da razdvojite njegovu zaista katastrofalnu ljudsku stranu od one umetničke, onda sa velikom izvesnošću od njega uvek možete da očekujete ili dobru ili odličnu, ali u svakom slučaju vrlo uverljivu glumačku kreaciju. Mela zaista dugo nismo imali prilike da gledamo, godinama čini se, i ovaj njegov povratak nije slučajno plasiran kroz jedan mali, nepretenciozni akcioni film. Prava je šteta što ''Zaštitnik'' nije ispao malo bolje, onda bi to bio pravi, trijumfalni povratak.
Problem je što u ''Zaštitniku'' nema ni trunke originalnosti. Nastao prema istoimenom romanu Pitera Krejga (sin Sali Fild), ovaj film je od svog starta ''već viđen'', naročito ako znamo da se ova tema sa ocem koji spasava svoju ćerku, pa još u francuskoj produkciji sada već iz godine u godinu ponavlja (vidi: ''Taken''). Ali ako je i to samo slučajnost, svejedno ništa što će se dogoditi u ovom filmu neće biti na bilo koji način jedinstveno ili specifično. Nijedan obračun, nijedna replika, nijedan sporedni lik – ništa u Rišeovom filmu ne privlači posebnu pažnju.
Štaviše, da ovde u ulozi bivšeg robijaša Džona imamo nekog nepoznatog, makar i talentovanog američkog glumca, ''Zaštitnik'' bi bez problema mogao da se svrsta u treš kategoriju, jer ga ništa drugo ne izdvaja od drugih, neoriginalnih akcionih ostvarenja. Riše, nema dileme, ovde ima samo sirovi glumački talenat svoje glavne zvezde, njegovu kontroverzu iz stvarnog okruženja i solidno realizovanu akcionu priču. Ništa više od toga, ali mnogima će i to biti dovoljno.
Ocena: ***
OPASNOST IZ DUBINE
The Shallows (2016)
Režija: Žaume Koljet-Sera
Uloge: Blejk Lajvli
Distributer: Con Film
''Zaštitnik'' možda i nije tako poseban, ali je u svakom slučaju jedan pristojan filmski pokušaj, za razliku od filma ''Opasnost iz dubine'' koji je, slobodno se može reći, apsolutni i totalni filmski promašaj.
I ovaj film ima neko čudno, multinacionalno poreklo. Sniman u Australiji, a smešten u Meksiko, na engleskom jeziku, od strane katalonskog reditelja. Ali glupost je, ponovo se to dokazuje i pokazuje, ipak surovo nadnacionalna.
Mada, zvučalo mi je privlačno. Surferka koja uživa sama u lepotama Kariba (sa meksičke strane), upada u neprijatnu situaciju kada bude napadnuta od morskog psa. Iako teško povređena, ona uspeva da se dokopa jedne stene na koju uspeva da se uspentra, uz mnogo muke. I dok se predivna peščana plaža, to jest kopno, nalazi na samo par stotina metara od njene hridi, peraje koje kruži ne dozvoljava joj ni da pomisli na plivački sprint prema belom pesku. A plima polako dolazi.
Ova tema me neminovno vraća punih 40 godina u prošlost. Kao da je juče bilo – Tijesno kod Šibenika, letnje kino i Spilbergova ''Ajkula''. Bioskop krcat, ljudi stoje kao na severu u kopu – jer je reputacija ovog filma stigla čak i u SFRJ onog vremena. Pola dana kasnije, na gradskoj plaži, desetine turista kao tuljani ispruženi na plaži, a u vodi nikoga. Čak ni lokalni nakurčeni 'galebovi' u vodi samo do kolena, sa pogledom uperenim ka pučini. Nezaboravno i spektakularno bioskopsko i životno iskustvo, zaista.
Ali vremena se menjaju, naravno. Ponovo u jednom malom primorskom gradu, ali ne samo da je bioskop bio prazan, već je i more bilo puno kupača sutradan. Iskreno, ''Opasnost iz dubine'' ne zavređuje više ni trunku prostora ili pažnje. Ne znam ni odakle bih krenuo, od kog lošeg rešenja španskog reditelja. Glup, uvredljivo glup, neubedljiv, naivan, smešan. Sve samo ne strašan, napet, nepredvidiv i uzbudljiv. Samo jedan detalj – neman od više metara i stotina kilograma, u ovom filmu se plaši meduza. Dovoljno?
''Sharknado'' je za ovo remek-delo.
ocena: *1/2
