Kolumnista Monda je gledao film o kom se najviše priča, evo njegove ocene!
STAR WARS – BUĐENJE SILE
Star Wars: Episode VII – The Force Awakens (2015)
Režija: Džej Džej Ejbrams
Uloge: Dejzi Ridli, Džon Bojega, Oskar Ajzaks
Distributer: Taramaunt
Jedno je sigurno – nismo džabe čekali ovoliko dugo i nismo se uzalud nadali. Najiščekivaniji nastavak svih vremena, film oko kojeg je napravljen toliki hajp da bi do cifre od milijardu dolara stigao sve da je bio i slabiji od svih dosadašnjih 6, uz prasak je stigao i kod nas. Namerno ne kažem u bioskope, jer je stigao bukvalno svuda – malopre sam glavne junake video u obližnjem Maksiju, dok me je jedan stormtruper popreko pogledao preko Mire Marković iz kioska na ćošku. (Medijski, ozbiljna konkurencija ovom našem Vrhovnom vođi Snouku – možemo dakle uskoro očekivati tabloidnu satanizaciju lika i dela Luka Skajvokera i ostalih sledbenika Republike, što da ne?) Normalno i očigledno, dobrovoljno i rado sam podlegao histeriji i požurio da se i sam uverim u to što su mi oni brži od mene već uveliko poručivali – film je, bogu hvala, fenomenalan.
Od početka je, da se ne lažemo, bio u sigurnim rukama. Pre svih, tu je bio tip za kojeg smo na ovim stranicama već konstatovali da je verovatno najmoćniji čovek u Holivudu ili barem spasilac nadnaravnih moći, jer kako drugačije nazvati onog koji u ovom trenutku kontroliše i Zvezdane staze i Zvezdane ratove, kao i Nemoguću misiju, kad smo već kod na svaki način uspešnih filmskih serijala. Sve to, a da televiziju nisam ni pomenuo (''Lost'' je, nadam se, dovoljan). Zatim je tu bio i Lorens Kazdan, koscenarista originalne trilogije, a ostareli heroji se podrazumevaju – Harison Ford, Keri Fišer, Mark Hamil, Čubaka, roboti...
I da vidimo šta mi je još dozvoljeno da kažem, a da spojlerima ne pokvarim ugođaj ovim lenjivcima koji još uvek nisu otišli do bioskopa. Možda to da su pravo otkrovenje oni za koje verovatno nikada niste ni čuli – Dejzi Ridli i Džon Bojega. (Njega sam već gledao u još jednom genijalnom engleskom SF filmu ''Attack the Block'', ali ona mi je bila apsolutno nepoznata. Ispostaviće se da oboje svojom pojavom čine tandem iz snova u Ejbramsovom nastavku.) Ili možda da ih u filmu očekuje jedan od najefektnijih ''mekgafina'' koje sam ikada video na filmu – siguran sam da bi i Hičkok bio ponosan na ovu rediteljsku i scenarističku egzibiciju.
Spojlovanje je u slučaju ovog filma ozbiljan zločin, zaista. Ozbiljan. I utoliko će mi biti teže da nastavim sa pisanjem ovog teksta. Ali ne brinite, biću oprezan - slede samo detalji koji čine srž priče. Prošlo je 30-ak godina od uništenja druge ''Death Star'' mobilne svemirske tvrđave, taman toliko da naši junaci ostare onoliko koliko su ostarili i glavni glumci koji se ponovo pojavljuju u Ejbramsovoj priči. Poslednji Džedaj, Luk Skajvoker, je nestao. Iz ostataka posrnule galaktičke Imperije nikao je ''First Order'' koji je u potrazi za Lukom i u nameri da uništi Republiku, koju predvodi Lukova sestra princeza Leja, takođe u potrazi za bratom.
Na planeti Džaku, pilot Otpora Po Dameron uspeva da dođe do dela mape koja otkriva Skajvokerovu lokaciju, međutim brzo pada u ruke neprijatelja, ali ne pre nego što će mapu sakriti kod svog droida pod imenom BB-8.
Robot ubrzo nailazi na Rej, glavnu protagonistkinju, koja se bavi sakupljanjem raznog svemirskog otpada. U međuvremenu upoznajemo i Fina, Stormtupera koji nije u stanju da izvršava naređenja svoje komande i koji oslobađa Poa i sa njim beži u ukradenom brodu koji će se ubrzo srušiti na planetu Džaku. Fin nekako preživljava pad i ubrzo nailazi na Rej i droida. Neprijatelj je vrlo blizu i napad otpočinje, ali naši junaci uspevaju da pokrenu još jednu krntiju od broda i da napuste planetu. Ispostaviće se da je krntija ništa drugo do ''Millennium Falcon''. Potraga za Lukom tek tu zapravo i počinje.
Pripadam onoj generaciji koja je lako bila zaražena Star Wars virusom. Bio sam idealnih godina za tu vrstu oboljenja i nikada nisam uspeo da se potpuno izlečim. Dan danas trpim posledice ove užasne bolesti, ali sam godinama bio u nekoj vrsti remisije. Simptomi su slabili, mada ako pitate moju decu, nikada nisu sasvim nestali – uostalom J. je ubeđena da se L. ne zove džabe L. Tome je ovih dana konačno došao kraj i bolest se vratila u punom obimu. Da, juče sam sinu kupio pantalone sa zvezdanim dizajnom i zakrpama na kolenima – u obliku Stormtrupera. A u stvari mi je bilo žao što nije bilo istog modela za odrasle.
Takav sam bolesnik, dakle, nadam se da je to jasno i kao takav sam otišao da pogledam Ejbramsov film. Spreman na paljbu po autorima zbog izneverenih očekivanja i kompromisnih ustupaka novim generacijama, novom gazdi Dizniju i uopšte ovom novom neoliberalnom poretku. Bio sam spreman čak i na đubre tipa povratnički Indijana Džons, ali sva ta negativna energija nestala je u trenutku kada se desi i najveći šok u ovom delu, veći čak i od onog koji nisam pomenuo u prethodnim pasusima, dakle onda kada Stormtruper FN-2187 popije krvavi trag po svom sjajnom belom oklopu i kada postane Fin. Neverovatno je kako je jedan jednostavan scenaristički detalj dovoljan da ispriča tako moćnu priču kakva je ona koja sledi i koja seže i u prošlost (ne samo Star Wars univerzuma), već i u budućnost. (Ovdašnji gledaoci će u Finovoj sudbini pre svega videti janjičare iz narodnih predanja, ali aluzija na ropstvo američkog tipa je jasno i glasno.)
Ejbrams, na prvi pogled, radi isto što i Lukas u prvom filmu iz serijala – priču priča pravolinijski, bez eksperimentisanja i bez preteranog rizika i to je možda jedina zamerka koja mu se može uputiti. Ali tako se valjda i priprema teren za ono što bi tek trebalo da stigne. Zbog toga, ali i zbog relativne sličnosti same radnje, ''Uzdizanje sile'', k'o što reče dr. G, ponekada izgleda i kao rimejk ''Nove nade''. Ali niko ne može ni da pretpostavi u kojim će se pravcima kretati sledeći nastavci i koje sve ''flešbek'' priče možemo u budućnosti da očekujemo u skladu sa onim što nam je Ejbrams servirao ovom prilikom.
Kako je, recimo, nastao ''First order'' koji, naročito posle vojne parade, neodoljivo asocira na nazi trupe (uostalom, po prvi put u serijalu imamo prilike da vidimo i masovna streljanja.) Ništa ne znamo ni o Rej, ko je Lor San Tekka (Maks fon Sidov) i odakle njemu mapa, šta se zaista desilo na razorenoj planeti Džaku, kako izgledaju rani dani Bena Sola i još milion drugih priča koje su ovde samo dotaknute.
Ejbrams je, ukratko, u samo dva sata koji deluju znatno sadržajnije nego milion sati drugih izvikanih epskih trilogija, uspeo da stvori podlogu za bezbroj novih nastavaka ove zaista neverovatne zvezdane sage. Ali čak i ako zanemarimo tu vrstu značaja filma ''Buđenje sile'', svejedno nam ostaje jedna fantastična spejs opera, sjajno, čak genijalno napisana i prezentovana, uz, da li je to uopšte potrebno naznačiti, fenomenalne spec. efekte i ostale stvari koje idu uz jedan visoko producirani SF. Konačno, ponovo se vraćam i na nove likove, a naročito na Rej, čiji lik je spektakularno isporučila skoro pa nepoznata Dejzi Ridli. Nakon ovogodišnjeg ''Pobesnelog Maksa'', ponovo smo dobili jednu heroinu koja je potpuno nezavisna od drugih likova i koja se bavi svojim poslom sve dok ne krene u avanturu koja će od nje... Ups, moraću opet da stanem. Verujte mi, ova cura je mrtva trka sa Furiozom.
I za kraj, ono najslađe, a ime mu je BB-8. Negde na pola puta, što reče N, između R2D2-a i Wall-E-ja, ovaj jednotočkaš je upravo onaj tajni sastojak (i idealni novogodišnji poklon – 150 dolara za tabletom navođenog bibiejta, pravog jebote) koji ''Buđenje sile'' svrstava u verovatno najveselije, najuzbudljivije, najsentimentalnije i najmelodramatičnije delo godine, delo uz koje srce definitivno kuca brže. Pet zvezdica, šta drugo, i nova i nova gledanja. Baš kao nekada.
Ja: *****
