Da li se i vama omakla neka?
Kad prolazimo kroz raskid, mozak nam je pomalo... pa, kao da ne radi kako treba. Zato se vrlo često desi da u tim prvim danima, pa i nedjeljama, nakon što nas je ostavila osoba koju (još) volimo napravimo gomilu gluposti zbog kojih se kasnije kajemo. Ili, kojih se kasnije stidimo, što je još gore.
Desilo vam se to nekad? Kao... upravo vas je ostavila djevojka, a vi odete s drugarima na piće, napijete se i onda pravite budalu od sebe, ridate u kafani ili je zovete telefonom i zaplićući jezikom joj govorite da je ljubav vašeg života? Ostavio vas je dečko, a vi ga zatrpavate porukama u gluvo doba noći ili ga zovete samo "da mu čujete glas"? Sve gore od goreg, složićete se. Ali, dešava se.
Kad smo ostavljeni pravimo milion sra*** koje nam pri čistoj svijesti ne bi ni pale na pamet.
I ne vrijedi to što prijatelji pokušavaju da nas spreče da pravimo gluposti, jer kad smo ostavljeni, to je... kao da smo dobili propusnicu za svet samouništenja za jednu osobu i oni nisu pozvani.
Posle nam, naravno, dođe iz du**** u glavu, i da nas neko pita šta nam je sve to trebalo - ne znamo ni sami.
Stvar je samo u tome što smo - samo ljudi. Evo liste deset najčešćih gluposti koje pravimo posle raskida. Ako neko od vaših bliskih prijatelja prolazi kroz gadan raskid, možete da mu pošaljete link. Možda, ali samo možda, uspije da se iskontroliše na vrijeme... Ali, čak i ako ne uspije, sačekajte da prođe vrijeme. I nemojte posle da kažete "lepo sam ti rekao/rekla", nije lijepo.
Odete u krevet s nekim s kim definitivno ne bi trebalo da odete u krevet
Vaš šef? Svakako. Ima devojku? Pa naravno! Vaš bivši? Što da ne!
Velika je vjerovatnoća da ćete uraditi nešto tako. Dobro bi bilo da u okruženju imate nekoga ko vas neće osuđivati zbog toga što ste uradili. Nekoga ko će vas podsjetiti da ste divni kad dobijete napad griže savsti/samooptuživanja.
Pijete kao da vam život od toga zavisi
Nije zdravo i izgledaćete kao da vas je nešto ispljunulo posle nekoliko dana, ali ako je to ono što vam je potrebno - šta da radite. Samo nemojte da vam pređe u naviku.
Imaćete potrebu da napravite neku dramatičnu promjenu
Recimo, da se ošišate sasvim na kratko, ili još gore, sasvim stepenasto ili šta god već da je najlošiji mogući izbor s obzirom na vaš oblik lica i celokupnu figuru. Da napravite šiške, ofarbate se u crno/plavo/crveno... Pitate prijatelje, oni kažu "nemoj", vi svejedno to uradite.
Počnete da tražite "onog pravog"/"onu pravu" na svakom koraku. Kasirka u prodavnici? Vozač autobusa? Konobar u kafiću u kraju? Pokušavate da zamislite život u budućnosti sa slučajnim prolaznicima? Ne, ne, draga, slomljena dušo, niko od njih nije "onaj pravi"/ "ona prava". Samo te je uhvatilo očajanje. Ali i to će proći.
Odlučujete da počnete da se bavite novim hobijem
"Društvo, idem na trčanje u pet ujutru! Ko je za?"
Niko. Jesen je. U pet ujutru se spava. Ne pokušavajte ljude da ubijedite da je to genijalna ideja i da se osjećate tako "živo i sveže". Ionako ste išli na trčanje juče i danas, i sve su šanse da ćete prekosutra već odustati.
Uhodite bivšeg ili bivšu na društvenim mrežama
Ne moramo mi da vam govorimo koliko je ovo glupa ideja. Sigurno ste svjesni toga i sami. Ali, nakon četvrte čaše vina, u dva ujutru, djeluje briljantno... U svakom slučaju, vidjećete nešto što vam se neće dopasti, probudićete očajni. I mamurni toliko da ćete proklinjati trenutak kad vam je palo na pamet da otvorite tu bocu.
Jedete sve što vidite
Ako ne jedete komad sira kao jabuku, dobri ste. Ali, što pre prekinete taj ciklus to bolje. Tužni ste, pa jedete zato što ste tužni, pa ste tužni zato što ste jeli i ugojićete se... Primećujete obrazac?
Bjesnite na ljude koji su ni krivi ni dužni naleteli kad vas je uhvatila žuta minuta
Niko vas ne gleda popreko, niko vas ne gleda sa sažaljenjem. Niko vas ne gleda - uopšte. Iskulirajte.
Običnim, svakodnevnim predmetima pripisujete emotivnu vrijednost
Šolje za kafu koje ste zajedno birali, toalet papir koji je ona uvek kupovala... Kupite novu šolju u "sve za sto dinara" prodavnici. I promijenite toalet papir iz principa. Nema potrebe da vas tako beznačajne sitnice svakog trena podsjećaju da ono što je bila "vaša kuća" više ne postoji.
Ponavljate sve gore navedeno (pre)više puta
OK, ne možete odmah da prosto nastavite dalje kao da ništa nije bilo. Potrebno vam je neko vrijeme da se oporavite. Ali, nemojte da sami sebe uvlačite u mračnu, duboku tugu. Raskinuli ste. Nije kraj sveta.
