Ako razumemo razlog zbog kojih se partneri odlučuju na neverstvo, veće su šanse da sprečimo da do toga dođe.
Vernost je jedan od najvažnijih elemenata "ozbiljne" veze ili braka. Ipak, veliki broj parova suočava se sa neverstvom, a onda sledi dilema oprostiti ili ne. Čak i kada osoba oprosti partneru neverstvo, svima je jasno da ta veza više neće biti ista - izgubljeno je poverenje, a to je osnova za funkcionisanje ljubavne veze.
Nakon preljube, prevareni partner se oseća nevoljenim, izdanim, necenjenim, zamenjenim, a to donosi dug period tuge i ljutnje.
Bez obzira na to da li ste nekada bili prevareni ili ne, važno je da razumemo neverstvo da bismo se sa njim "borili".
Najpre, da pogledamo četiri najčešća razloga za neverstvo.
1. Neprestana "bitka" između požude i ljubavi
Iako u stabilnoj vezi sa partnerom za kojeg kažu da ga vole, neke osobe ipak osećaju požudu prema drugim ljudima. Čini vam se nelogično? Pa, i nije baš...
Naime, kada je mozak izložen osećaju požude, isto je kao da je pod uticajem droge, pokazali su skeneri mozga. Tada se povećava nivo seks hormona, što nije slučaj kada mozak prepoznaje ljubav.
Intenzitet osećanja požude je jači od intenziteta ljubavi, ali je kratkog daha. Ljubav je, sa druge strane, moćnija kada je reč o emotivnoj stabilnosti, zajedničkom životu, uzajamnoj brizi.
Međutim... požuda, strast, želja za nečim novim (i možda nepoznatim) čine da se osećamo mladim, poželjnim, živim.
Požuda je na neki način izmenjeno stanje svesti do kojeg dolazi zbog primarnog nagona za reprodukcijom. Brak ili veza u kojima nema strasti, za jednog ili oboje partnera u nekom trenutku postaju "zatvor". Kada osoba uživa u nekim elementima veze, kao što je sigurnost, ali više ne želi svog partnera seksualno, veza vremenom postaje monotona. Tada partner, u želji da ponovo oseti strast i požudu, pokušava da to pronađe izvan veze ili braka.
2. Želimo stabilnu vezu, ali...
Znate kako kažu: "Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari". Želimo da iskusimo stabilno, srećnu vezu, a onda dospemo u monotoniju i dosadu koja nam je "ubila" strast. Onda počinjemo da razmišljamo o prilikama izvan veze jer želimo da nas neko ponovo obori s nogu i probudi leptiriće u stomaku.
Tako dolazi do situacije da u "jedemo zabranjeno voće", a istovremeno ne želimo da ostavimo partnera jer smo svesni da je sa druge strane reč samo o prolaznoj avanturi.
Da biste izbegli neverstvo, terapeut Moše Ratson savetuje da se uvek trudite da vezu održite zanimljivom, ispunjenu "akcijom" i strašću.
3. Nedostatak samopouzdanja
Najveći mit u vezi sa neverstvom je da su osobe koje varaju gotovo po pravilu zgodne, bogate, samouverene i nikada nisu zadovoljne jednim partnerom.
Činjenica je da osobe koje varaju uopšte nisu takve. Varalice su različitog izgleda, materijalnog stanja, neki od njih nisu samouvereni, a neki su veoma nezreli.
Nesigurne osobe koje "švrljaju" sa strane to rade iz želje da osvoje nekog novog, kako bi se osećali voljenim. To što ih neko ddrugi želi je za njih potvrda sopstvene vrednosti, tvrdi psihoterapeut Ratson. Međutim, dok varanje trenutno podiže samopouzdanje, to je samo trenutno jer kasnije uglavnom nastupaju osećaj praznine i nezadovoljstva.
Zato je od ključne važnosti da, bez obzira u koliko ste dugoj i stabilnoj vezi, neprestano radite na svom samopouzdanju.
4. Nedostatak poštovanja i podrške
Mnogi tvrde da se suprotnosti privlače, što jeste, ali i ne mora da bude tačno. Psihoterapeut kaže da postoje srećni parovi u kojima su partneri prilično različiti, ali i oni koji imaju probleme u vezi.
Ključ uspeha je manje u zajedničkim interesima (koji jesu važni, ali ne presudni), a više u poštovanju, interesovanju i podršci koju osoba pokazuje prema različitim interesovanjima svog partnera.
Jednostavnije, ako svaki put zevate od dosade kada vam partner priča o svom hobiju koji vas ni najmanje ne zanima, izvesno je da se partner neće osećati voljenim, čime se povećava želja da "sa strane" potraži nekoga ko će poštovati i podržati njegove interese.
Na kraju, psihoterapeut kaže da je, da bi se izbeglo neverstvo, važno da oboje partnera budu PRISUTNI u vezi. Ne samo fizički prisutni, već da zaista posvećuju pažnju jedno drugom, da se trude da svakog dana nauče nešto novo o svom partneru, bez obzira na to koliko su već dugo zajedno.
