Povodom premijere filma "Pedeset nijansi - siva", MONDO čitateljke su nam pisale o tome kako su upoznale svoje muškarce. Podelićemo sa vama najzanimljivije susrete. "Kao da samo nju ima i voli od prvog poljupca..."
Njegova mokra kosa nisko zavezana u rep, mokra kosa i bele pantalone, to je sve čega se precizno sećam u vezi sa njim. Naglasak znatno nežniji od njenog i tamna put. Pravilne usne i široka ramena, ali tek je koji centimetar viši od nje. To bi joj obično smetalo. Kod ovog čoveka ne.
Pločama starog grada korača odlučno i drži je za ruku. Rekao bi čovek kao da nikog nikad ranije nije držao do nje. Kao da samo nju ima i voli od prvog poljupca.
Ona sija.
Nisu se tu upoznali. Tu su koračali svaki dan, strepeći da ne bude poslednji.
Mali je to primorski grad i mondensko mesto da se ne bi sreli više od jednom. Tri različita kraja grada i dana, sigurno više od tri upućena pogleda i jedno "Hello, have I saw you last night maybe?"
Slabo se pričalo posle toga. Mnogo više volelo baš tako kao da se nikad više neće sresti. Besramno, bezobrano, do poslednje kapi znoja i trunke snage. Na granici užitka, više na pragu boli.
Čvrsto joj drži ruke iznad glave jednom rukom, dok kleči kraj kreveta i drugom se odlučno igra njenim telom i čitavim postojanjem. Svako sa malo iskustva bi mogao da natera telo da zatreperi, ali samo čovek oštrog glasa koji se drži svoje reči da natera sposobnu ženu da pusti kočnicu i nekontrolisano se strmoglavi niz provaliju nemorala.
Nemoral, koliko slatka reč.
Ugrizao ju je za d... svom snagom koja mu je preostala posle iznenadnih igrarija. Između nežnih reči pozdrava za rastanak, želeo je da ostavi nešto trajnije. Vidljivije. Obeležje da je njegova. Njegova i ničja više. Ničija ni za pogled u prolazu, a kamoli zdravo.
Otišao je dok se dan budio, ostavivši poljubac na njenoj kosi i obećanje da će se opet sresti.
(Autor: Anomalija)
