Povodom premijere filma "Pedeset nijansi - siva", MONDO čitateljke su nam pisale o tome kako su upoznale svoje muškarce. Podelićemo sa vama najzanimljivije susrete. "Tog dana Marko je raskinuo četvorogodišnju vezu sa mnom..."
Bilo je to juna 2011. godine kada smo se upoznali ja i moj sadašnji dečko Oliver. Sve je počelo tako što me dodao na Facebooku preko zajedničkih prjatelja, bez neke posebne namere. Razmenili smo samo par poruka kroz nekoliko dana, onako bezveze.
Nakon toga, jednog dana sam otišla na Trg Republike da se nađem sa tadašnjim dečkom Markom. Dok sam ga čekala, nedaleko od mene, ugledala sam odnekud meni poznatog muškarca... Kad sam se bolje zagledala videla sam da je to zapravo Oliver. Kad je i on mene ugledao, počeo je znatiželjno i sa osmehom da me posmatra, onako šarmantno ispod naočara za sunce i ja sam uzvratila istom merom. Ipak, nismo imali hrabrosti da priđemo jedno drugom. Malo nakon toga naišao je Marko, a došla je i neka devojka koja se srdačno pozdravila sa Oliverom...
Svako je otišao na svoju stranu...
Tog dana Marko je raskinuo četvorogodišnju vezu sa mnom, pa sam to baš teško podnela i bila sam totalno slomljena... Kada sam stigla kući, pustila sam poruku Oliveru i pitala ga da li je on bio tada na Trgu. Odgovorio je da jeste i da me je video, ali nije prišao jer nje bio siguran da li sam to ja. Ta konverzacija se prilično odužila i kako je sve više trajala bilo mi je sve lepše i sve sam se bolje osećala. Kroz konverzaciju sam saznala da je i on tog dana raskinuo sa devojkom (kakva slučajnost zar ne?). Dogovorili smo se da narednog dana vidimo na istom mestu, na Trgu.
Kada smo se susreli tog divnog i sunčanog letnjeg dana, bio je to jedan od najlepših trenutaka u mom životu, upijala sam svaki njegov osmeh, pogled, svaki pokret... Dugo smo šetali i razgovarali (sve vreme sa osmesima od uha do uha, zagrljeni) i shvatili smo da smo veoma slični...
Mislim da smo se zaljubili jedno u drugo tog trenutka kad smo se ugledali. Te večeri u parkiću usledio je naš prvi poljubac. Bio je to najromantičniji poljubac u mom životu. Koliko sam prethodnog dana bila slomljena i uništena, toliko sam tog dana bila ushićena i srećna, zahvaljujući njemu. Bio je izuzetno pažljiv i nežan, pun razumevanja... Naredna dva dana nismo se razdvajali.
Te dane ću pamtiti do kraja života.
Nakon tri dana morao je da ode u Crnu Goru da radi, tri meseca, pa sam bila razočarana i mislila sam da nećemo uspeti ni nedelju dana da ostanemo u vezi. Međutim, ta tromesečna razdvojenost samo nas je još vše povezala i probudila jaka osećanja u nama.
Kada se vratio, počeli smo da živimo zajedno, što traje i dan danas, imamo prelepu vezu punu iskrenosti i ljubavi i počeli smo da pravimo ozbiljnije planove za budućnost.
Živimo i dišemo jedno za drugo, volimo se i želim da tako ostane uvek...
Sudbina je čudo, zar ne?
(Autor: Aleks)
