Psihoterapeutkinja je dala svoje mišljenje o tome da li je bolje biti sam ili u vezi, a imala je šta da kaže i o današnjim partnerskim odnosima.
Nedavno su mnogi mediji preneli informaciju da će ljudi koji odaberu život bez partnera imati dijagnozu, da će se takve osobe voditi kao neplodne, a neplodnost kao vrsta invaliditeta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u međuvremenu demantovala tu informaciju, a neuropsihijatar i psihoterapeut prof. dr Nevena Čalovska Hercog istakla je da "nema razloga da se samci proglase za invalide".
"Istraživanja potvrđuju da oni ljudi koji imaju mogućnost da prave izbor, da izaberu način kako će živeti, oni su kandidati da imaju dobro mentalno zdravlje. Meni se čini da ovaj podatak SZO i ova debata se oslanja na podatke koji pokazuju da je rizik od kardiovaskularnih bolesti u šestoj i sedmoj deceniji viši ukoliko su izgubili partnera. Oni se onda nalaze u jednoj specifičnoj situaciji gubitka, nisu izabrali nego su u situaciji gubitka i možda odatle ova priča koja zaista deluje smešno. Nekako nas suočava sa time da li pravimo izbore u skladu sa svojim potrebama i svojim preferiranim načinima ili ih pravimo zato što smo pod pritiskom stereotipa, predrasuda, da se mora živeti u vezi, partnerstvu, braku. Mi psihoterapeuti često se suočavamo sa klijentima koji traže pomoć zato što se osećaju neadekvatno jer nemaju partnera. I onda kada to eksplorišemo vidimo da su možda i izabrali tako i da ima sigurno nekih aspekata življenja sam ili u zajednici i naravno moramo da napravimo veliku razliku između samoće i usamljenosti", rekla je ona gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva.
Prof. Čalovska Hercog je naglasila da je u tom kontekstu jako bitan period mladosti kada se izađe iz roditeljskog doma, jer osoba u tom periodu ispituje sebe, svoje izbore, načine.
"Zaista, nije uvek život sa nekim dobar izbor, naročito ako je diktiran, nametnut, ako je nešto što se mora, treba, a ne nešto što neko želi", dodala je ona.
Psihoterapeutkinja kaže da joj često dolaze ljudi koji "imaju poteškoće da prihvate i doživljavaju da su kažnjeni, neuspešni, manje vredni ili bolesni zašto što imaju teškoću da se stabilizuju u partnerskom odnosu", te da im terapijski rad pomaže da shvate šta žele.
"Mislim da ljudi često nesvesno biraju da budu sami. Ljudi se plaše promene, a svi imaju potrebu da imaju blizak, stabilan odnos u kojem se osećaju da su povezani, a sad da li će to biti iz dva doma, sa dve adrese, sa dva kontinenta, svako individualno definiše šta je optimalna distanca u odnosu na partnera. Za samoću je važan taj subjektivni osećaj, da li se osećaš da nisi povezan sa nekim. Povezanost može da bude mentalna, ne mora uvek da bude fizička".
Prof. Čalovska Hercog istakla je da su danas veze mnogo površnije nego ranije, ali je otkrila i da li ljudi imaju prevelika očekivanja od partnera.
"Uglavnom očekuju ono što je dosta romansirano, mitologizirano, imaju nekada zaista očekivanja koja nisu realna i onda budu zarobljeni tim mitom. To onda sprečava da ovde i sada sa osobom sa kojom si se sreo, da je istinski upoznaš i da gradiš specifičan način života, onaj koji te ispunjava. Zbog toga je bitno kako se postavljamo prema tome. Današnji partnerski odnosi uglavnom jesu obeleženi kontekstom u kome živimo, i tehnologijom, informacijama, ali i tom ljudskom potrebom da sa nekim budeš blizak, da o nekom brineš, da neko brine o tebi, da budeš posvećen. I dalje partnerksi odnos predstavlja najvažniji element identiteta u odraslom dobu, tako da jeste potreba da budemo sa partnerom i da imamo dobar, kvalitetan odnos nešto što je imperativ spolja, ali i unutrašnja potreba", poručila je psihoterapeutkinja.
