Zanimljiva priča jednog muškarca...
Pričajte mi o tome šta znači biti namagarčen. Supruga i ja bili smo na putovanju da bismo proslavili njeno postavljanje na najvišu funkciju u advokatskoj firmi.
Jedne noći povela me je da vodimo ljubav u kadi. Bila je to najseksi stvar koju je ikad uradila. Bližila nam se i deseta godišnjica braka.
Ujutro, njen telefon je neprekidno zvrckao oglašavajući prepisku. Bilo je tek 7 h i bili smo na odmoru, pa sam zatražio da skloni telefon. Kad je molim…
Reagovala je defanzivno i rekla kako poku-šava da „iskontroliše situaciju”. Bunovna rasprava brzo je eskalirala postavši glasna i napeta. Onda sam rekao: „Ako ne možemo da nađemo način da stvari rešimo sporazumom, ovo će se završiti razvodom!”.
„Želim razvod!”, odvalila je.
Britanci imaju reč za ovakve trenutke: gobsmacked. Nešto kao: odjednom ošamućen snažnim udarcem. Ona nikad nije ni nagove- stila da je bilo čime nezadovoljna, a da ne pričamo o razmatranju razvoda. Ipak, kad su se te reči otkinule s njenih usana i otišle u etar, više nije bilo predomišljanja. Uopšte više nije htela da priča o tome. Odbila je savetovalište za parove. Završila je.
Naš brak nije bio savršen, ali je izgledao stabilno. Radila je do kasno, ali smo spavali u istom krevetu i dvaput nedeljno imali seks kao ljudi koji čitaju kolumnu Divlja ljubav.
Nedugo posle putovanja, situacija je, od glupave rasprave, poprimila nuklearne razmere. Pre nego što sam došao sebi, isisala je više od pola bankovnog računa, otkazala mi pristup zajedničkim kreditnim karticama i podigla tužbu. Ako mislite da je razvod teška stvar, probajte da se razvedete od advokata.
Da budem iskren, u tom momentu nisam bio dasa kakav sam bio u svojim dvadesetim. Zagazivši duboko u brak, izgubio sam potrebu da održavam telo. Naš društveni život sastojao se pretežno od zezanja s drugim parovima, a moja uloga je bila da sedim u baštenskoj sto-lici na travnjaku, pijem pivo i pričam o hokeju. Usput sam zaradio 10 kila pivskog stomaka. Nisam baš bio spreman za Tinder.
Ali, tu je zet, muž moje sestre. Nedavno je bio na uvodnom času u bokserskoj vežbaonici Aperkat u severoistočnom Mineapolisu, surovom mestu koje vodi žena-bokser, preplavljenom posvećenim preobraćenicima. Video je kako sam izgubljen i pozvao me da mu se pridružim u vežbaonici.
Prvi trening bio je brutalno podsećanje na to koliko sam duboko pao. Šedouboks sa kastrirajućim ružičastim tegovima ostavio je moje ruke da beživotno vise kao prekuvane špagete. Zaboravite gledanje u ogledalu i očijukanje s lepim devojkama – ovo je bilo mesto za trgovinu bolom. Ipak, upisao sam se. Fizička iscrpljenost poklapala se s mojim mentalnim stanjem. Svaki dan je bio kao devet rundi teških udaraca, ali bilo je na neki način prijatno trpeti to mlevenje.
Razvod je bio bitka koju ne mogu dobiti, pa mi je treniranje zamišljenog boks-meča vratilo osećaj kontrole. Ostavljao sam svoj bol u slanim kapljicama na olupanom betonskom podu, uz muziku ritmičnog udaranja kruške. Bilo je to samoočuvanje, alternativa alkoholu. Udarao sam dok mi ruke ne bi bile preumorne da bi išta uzele.
Ubrzo, bio sam u najboljoj formi u svom životu – u 40-oj. Izgubio sam standardnih
10 kg u toku razvoda i posle još malo, a onda dodao 5 kg mišića. Opet sam bio u stanju da budem nag pred nepoznatim ženama. Zapravo, prvi put u životu žene su mi stvarno davale komplimente na račun mog tela.
Još uvek ne znam kako je došlo do toga da se moj brak završi niti mi je to bitno. Nema traženja krivice, nema dece, motiv nije potreban. Imovina je podeljena napola. Kao umorni bokser, seo sam na hoklicu u uglu bez drame. Mogao sam da jadikujem ili da živim. Uložio sam u sebe na način na koji to nikad nisam učinio. Više živim. Istražujem, putujem vikendom u prirodu, obožavam da se penjem na stene. U boksu, kažu, svako ima plan dok ne primi prvi udarac. Za mene je razvod bio taj udarac koji me je podsetio da držim svoj gard gore i bradu dole, i da se branim sve vreme.
