Objasnićemo vam zašto je normalno da vam "nije svejedno" tokom pandemije i kako da strah ne nadvlada.
Osim što ćemo voditi računa o higijeni, trebalo bi da pazimo i na svoje mentalno zdravlje, da sačuvamo sebe i druge od straha koji ponekad "proviri" i preti da nas proguta.
Psihijatar i istraživač mehanizama mozga za regulisanje emocija Jaček Debiek sa Univerziteta u Mičigenu za "National Geographic" objašnjava kako se strah širi i kako da mu ne dozvolimo da preuzme kontrolu nad našim emocijama.
Zašto se javlja strah?
Kod životinja, strah je reakcija organizma koja može da ih izbavi iz potencijalno opasne situacije. Antilopa se "ukopa" pred lavom, ali onda beži, i za njom kreće čitavo krdo.
Naš mozak reaguje na ono što u okruženju registruje kao pretnju, i za to je odgovorna amigdala, struktura u temporalnom režnju koja brzo detektuje signale vezane za opasnost.
Iz nje, signali odlaze u druge delove nervnog sistema, i pale reakciju poznatu kao "bekstvo ili borba".
Zašto strah od zaraze?
Jasno je kako se oseća antilopa pred lavom, ali kako se mi osećamo kada nam preti pandemija? Odgovor leži u osećanju tuđih emocija - prepoznajemo da su ljudi oko nas uplašeni ili uspaničeni. To osećanje dolazi iz prednjeg cingulatnog korteksa (ACC), dela mozga koji se "pali" kada primeti strah kod drugih. Zanimljivo je da će ova reakcija biti brža kod ljudi koji su u rodu ili na drugi način pripadaju istoj grupi.
Kako strah postaje masovan?
Živimo u vremenu kada su informacije dostupne odmah, i dobijamo ih veoma brzo, često bez prilike da ih obradimo kako valja. Sigurno znate primere kada je u masi neko čuo, ili samo pomislio da je čuo pucanj ili slično, i odmah je cela grupa ljudi počela da paniči ili beži.
Mediji, slike i podaci šire ove informacije stalno. Da se vratimo na primer antilope - kada ona pobegne od lava, više ga ne vidi. Opasnost kao da nije tu. A slike i snimci su uvek na jedan klik od nas, na našim pametnim uređajima.
Kako, onda, da ublažimo strah?
Brojne studije su pokazale da je i smirenost "zarazna", možda ne koliko strah, ali boravak u prisustvu staložene osobe može da nas umiri. Dete koje se boji smiriće se brže uz samouverenu, smirenu odraslu osobu kraj sebe.
Važne su i reči, informacije koje moraju biti tačne i jasno objašnjene, jer kada smo u panici, teže obrađujemo informacije. Ne bih ih trebalo maskirati gomilom sporednih podataka, pa vam savetujemo da se uvek informišete iz proverenih, objektivnih i jasnih izvora, a ne da čitate post za postom na Facebooku ili drugim društvenim mrežama gde "ko zna ko" piše navodne proverene informacije.
Na koji način se vi borite sa strahom? Recite nam u komentarima!
