Vjerovatno već znate da se česnica mijesi na dan Božića, rano ujutru, a jede se tog dana za ručak. Znate li ko je sprema i kako se ukrašava?
Postoje različiti recepti za česnicu, u zavisnosti od toga u kom dijelu Crne Gore, Srbije i Hercegovine živite i kakva je porodična tradicija. Ipak, ono što je svuda isto je to da česnica simbolizuje dobar rod žita.
Zato u nekim krajevima Srbije česnicu ne mijesi domaćica već domaćin - zato što se on bavi i njivom, usjevima, žitom.
U nekim selima u Hercegovini česnicu mijesi najmlađe dete u kući, a u selima u Bosanskoj Krajini mijese samo žene koje su rodile sinove.
Da li ćete da je napravite kao pogaču, suvu pitu, proju, nije toliko važno, već da je umesite u dobrom raspoloženju, i da je pojedete u krugu porodice i ostalih osoba koje su vam drage i bliske.
Ukoliko je pravite kao pogaču, trebalo bi da bude od pšeničnog brašna i raznog zrnevlja koje se dodaje celo, a voda bi trebalo da bude Bogojavljenska.
Česnica se uglavnom i ukrašava, poput slavskog kolača, ali to nije obavezno. Za ukrašavanje se uglavnom koriste grančice badnjaka, a može da se doda i krst napravljen od tijesta.
Ako je reč o pogači (hlebu), jede se nakon što je svi ukućani zajedno izlome. Svako uzima sebi parče koje je otkinuo, ili domaćin djelima svakome po dio.
Upravo zbog tog običaja česnica je dobila ime: svako uzima po čest (deo) sreće, a najsrećniji će biti onaj u čijem parčetu se nađe novčić ili zrno pšenice, koje je ubacio onaj ko je mijesio testo.
Nije bitno koja je vrijednost novčića - dinar ili više. Može da se stavi i dukat, a u nekim porodicama se decenijama stavlja jedan isti novčić. Takođe, neki u nju dodaju nekoliko zrna kukuruza, drvce, pasulj... posebno tamo gde ima djece, da bi svako "izvukao" ponešto.
