Ok je da pocepaš nekoliko zajedničkih fotografija, možda i da iseckaš neki njen ili njegov šal, majicu... ali se na tome zaustavi.
Neko je otišao iz tvog života, odneo svoje stvari, ostavio nešto, namerno ili slučajno.
Cepanje i seckanje može biti deo antistres terapije, ali samo ako tu uradiš brzo i jednom. Sve preko toga je... bolesno!
Pre nego što sve pobacaš, pogledaj da li među tim stvarima postoji nešto što će ti jednog dana zatrebati? Neka retka knjiga, film ili muzika, možda komad garderobe iz limitirane kolekcije, ili fotografija sa zajedničkog letovanja kada ti je kupaći baš odlično stajao...
Zajedničke fotografije mogu izazvati more suza i otežati raskid ili razvod. Čak i ako si ti inicijator. Ali, ne bacaj te slike. Složi ih u kutiju, fasciklu ili album, stavi na dno ormana, možda u podrum. Neka miruju. Ne zauzimaju mnogo mesta, a možda će ti jednog dana baš biti drago da ih ponovo vidiš.
Kada vreme prođe, emocije izblede, biće ti zanimljivo da se prisetiš prošlih dana, bivših ljubavi, sebe u mladosti...
Čuvanje se posebno odnosi na vredne poklone koje ste međusobno razmenjivali. Možda je prsten koji ti je poklonio za godišnjicu braka mnogo ružan, ali može da se pretopi i od njega naprave minđuše kakve odavno želiš.
Zlatni privezak za ključeve koji ti je ona pokonila za godišnjicu vaše veze, takođe može da se pretopi.
Međutim, ako si od njega, ili njegovih roditelja, dobila porodični verenčki prsten koji se prenosi sa generacije na generaciju, obavezno ga vrati, bez obzira na njegovu vrednost i lepotu.
Ono što sigurno treba da izbaciš iz kuće su njegove ili njene papuče, brijači, četkica za zube, pocepane čarape, šerpice za ručak koje je donosila njegova mama, časopise...
Pišite nam u komentarima šta vi radite da stvarima bivših ljubavi...
Možda ovo:
Pročitajte i ovo: