Poremećaje u ishrani teško je razumeti. Ako neko koga volite ima taj problem i želeli biste bar da pokušate da pomognete, evo šta (ne) bi trebalo da kažete.
Do poremećaja u ishrani dolazi zbog iskrivljene percepcije sopstvenog tela, koja dovodi do samoinicijativnog hroničnog izgladnjivanja ili prejedanja.
Osobe koje obolevaju od poremećaja u ishrani vrlo često su perfekcionisti, visoko motivisani, a često i vrlo uspešni, akademski, ili poslovno. Ali, one imaju i jako izraženu potrebu da udovolje drugim ljudima, što vrlo često vodi u ćorsokak jer je drugima po pravilu gotovo nemoguće udovoljiti. Dodatni problem je što takva osoba obično ima beskrajnu empatiju, drugima lako prašta, ali je prema samoj sebi prestroga i samokritična preko svake mere.
Dva najčešća tipa poremećaja u ishrani su anoreksija i bulimija.
Anoreksija nervoza je psihički poremećaj kod kojeg (najčešće) mlade devojke, plašeći se gojenja, počinju svesno da se izgladnjuju do stanja teške iscrpljenosti koja može dovesti i do istinske životne ugroženosti. Verovali ili ne, ova bolest nije proizvod modernog društva. Prvi detaljni zapisi o poremećaju ovog tipa potiču još iz 17. veka. Ali, danas ova bolest poprima neslućene razmere. U zapadnim zemljama, anoreksija se javlja u prevalenci do 5 odsto. Od 100 mladih devojaka, dakle, u ovom trenutku, pet njih pati od anoreksije.
Bolest ili "samo" moda? (FOTO)
Sve više anoreksičnih muškaraca
Bulimija je psihički poremećaj koji se takođe najčešće javlja kod mladih devojaka. Manifestuje se kao potreba za gotovo nekontrolisanom konzumacijom visokokalorične hrane, a onda, posle prejedanja, osoba koja pati od bulimije namerno će izazivati povraćanje, zbog paničnog straha od gojenja i nezadovoljstva sopstvenim izgledom. Bulimija se javlja u prevalenci od 3 do 5, što znači da će od sto mladih devojaka njih tri do pet patiti od bulimije.
Ortoreksija je još jedan poremećaj koji, iako nije zvanično uveden među poremećaje u ishrani u smislu u kojem su to anoreksija i bulimija, u poslednje vreme uzima maha. Ortoreksija se javlja kod osoba koje su patološki fiksirane na konzumaciju zdrave hrane, do te mere da je njihov koncept zdrave ishrane toliko ekstreman da prerasta u opsesiju.
Šta da radite ako vam se čini da neko koga volite pati od poremećaja u ishrani? Ono čega treba da budete svesni je da je tim osobama potrebna, pre svega, stručna pomoć. Ali, evo kako i vi možete da pomognete.
NIKADA nemojte reći "kako si tako mršava", "pogledaj se na šta ličiš", "moraš pod hitno da jedeš nešto". To (iz očiglednih razloga) ne pomaže.
Ali, prirodno je i da se, u neku ruku, osećate kao da hodate po jajima, jer šta god da kažete, možda ćete pogrešiti... Pa, evo šta MOŽETE da kažete (i čak i ako vam zvuči banalno, nije, verujte):
"Tu sam za tebe"
Osobe koje pate od poremećaja u ishrani osećaju se jezivo usamljeno. Važno je da čuju da su njihovi prijatelji i porodica prosto - tu. I nemojte misliti da se to podrazumeva. Ništa se u životu ne podrazumeva, pa tako ni ovo.
Ovo, samo po sebi, ne znači naravno da ćete uvek uraditi ili reći pravu stvar, ali za osobu koja se muči emotivno, pa i fizički, ponekad je važno i da samo može da se isplače pred nekim. Ili da sa nekim u tišini gleda televiziju. Bez pridika, bez pametovanja.
"Mogu li nekako da ti pomognem"
Odgovor je verovatno - "ne" ili "ne znam". Ali, ponekad je isceljujuće i samo saznanje da postoji neko ko želi da nam pomogne, ko se brine za nas i kome je stalo. A već i samo načinjanje te teme možda će otvoriti i neke nove opcije.
"Volim te upravo takvu kakva jesi"
Osoba koja pati od anoreksije vrlo često ima "unutrašnje" dijaloge sama sa sobom, u kojima pretresa sve svoje promašaje, s jedne, i kao "rešenje" za sve te promašaje predlaže gubitak kilograma. Jer to vidi kao jedini način da nešto postigne, i jedini način da bude ičega vredna.
I uopšte, jedna od najvažnijih i najlepših stvari koje možete da uradite za one koje volite je da im to kažete. Bez patetisanja, bez "obaveza", bez uslovljavanja - "volim te baš takvu kakva si".
