Upravo ste rakinuli i sve što sada želiš su krevet, "ona" muzika i pakovanje paprinih maramica. Zašto kada smo tužni slušamo "žalopojke" i sebi otežavamo uveliko tešku situaciju?
Istraživači su otkrili da nakon slušanja takvih melodija, aktiviramo različite kognitivne "nagrade": imaginaciju, emociju i empatiju. Mi, zapravo, tako dovodimo u red svoje osećaje i izbacujemo iz sebe one emocije koje smo prepoznali u pesmi. Osećamo se manje usamljeno u svom bolu.
Kada su učesnici zamoljeni da daju primere tužna pesma koje najčešće slušaju, na prvom mestu su bili Džoni Keš, grupa Hurt, Betovenova "Mesečeva sonata".
Naučnici su takođe otkrili da nije samo tuga emocija koju osećamo dok slušamo "sentiše". Ta muzika nam služi i da se setimo nekih prošlih vremena, ljudi, događaja...
O paradoksu da nam tužne pesme pomažu da se osećamo bolje, pisao je i Aristotel. On je proučavao zašto ljudi vole da gledaju tragedije i drame, i nakon toga osećaju dobro. To je katarza koja nas "prečišćava". Lakše podnosimo sopstvenu tugu kada znamo da i drugi tuguju, možda više i neutešnije od nas.
Dakle, tuguj "glasno": odvrni taj sentiš, manje će da te boli.
