Kako bakterije u crevima utiču na mladost i zdravlje, otkrila je ruska gastroenterološkinja.
U našim crevima živi bezbroj mikroorganizama, čiji sastav je veoma važan za zdravlje i mladost. Srpski imunolog dr Borisav Kamenov ističe da creva zapravo drže ključ dobrog imuniteta. Sa njegovim mišljenjem se slažu brojni svetski stručnaci, a ruska gastroenterološkinja Guzel Evstignjejeva kaže da ne postoje dve osobe sa potpuno identičnim sastavom crevnih bakterija.
"On je jedinstven kao uzorak otiska prsta. Međutim, otprilike 30 odsto crevne mikroflore kod svih ljudi je slično. Istovremeno, sastav crevnih bakterija kod fit, fizički aktivnih ljudi i kod manje zdravih je različit. A to znači da je zdrava mikrobiota nezaobilazan pratilac zdravog načina života", ističe Evstignjejeva.
Odnosno, oni koji imaju raznovrsnu crevnu mikrofloru žive duže i zdravije od onih koji imaju takozvanu "monotonu", primetila je gastroenterološkinja. Istakla je i da bakterije koje žive u crevima usporavaju starenje. Osim toga, sastav crevne mikroflore može da bude povezan sa rizikom od bolesti kao što su gojaznost, metabolički poremećaji, upale, rak i depresija.
"Bogat mikrobiom creva povezan je sa niskim 'lošim' holesterolom i visokim nivoom vitamina D. U krvi takvih ljudi ima više supstanci koje imaju antiinflamatorna svojstva i produžavaju život – crevne bakterije proizvode ove divne molekule", objašnjava.
Starimo, a sa nama stare i naše bakterije, kaže doktorka. Ali ako želite da izbegnete velike zdravstvene probleme u starosti, važno je da mikrobiotu creva održavate u optimalnom balansu.
"Za one ljude koji zanemaruju zdrav način života, sastav bakterija ostaje nepromenjen tokom celog života, a za one koji pravilno hrane mikrofloru i mnogo se kreću, on se sa godinama menja u korist korisnih vrsta. Takvi ljudi su pokretljiviji i aktivniji i ne pate od viška kilograma, problema sa šećerom i mnogih drugih", kaže dr Evstignjejeva.
Kako se brinuti o mikroflori
Prema doktorki, tri pravila zdrave crevne mikroflore su:
- pravilna ishrana;
- telesne vežbe;
- nedostatak stresa.
"Glavni zadatak crevnih bakterija je da 'svare' ono što naši digestivni enzimi ne mogu da obrade. Pa tako su dijetalna vlakna, inulin i druge slične materije, glavna hrana za 'dobre' bakterije. U zamenu za ovu 'hranu', oni proizvode vitamine B i K, štite crevni zid od upale i sprečavaju ulazak infekcija u telo. Njihovi glavni rivali su 'loše' bakterije koje se hrane jednostavnim ugljenim hidratima - glukozom i laktozom. Ono što ih razlikuje od 'dobrih' bakterija je to što umesto da štite telo, izazivaju nadimanje, upale, pa čak i loše raspoloženje", objasnila je Evstignjejeva.
Dodavanjem više biljne hrane u ishranu i izbacivanjem skrobnih namirnica i slatkiša, mi zapravo hranimo 'dobre' bakterije:
"Mlečni proizvodi i fermentisana hrana su bogati izvori probiotika. Probiotici su korisne bakterije koje kolonizuju creva i održavaju zdravu ravnotežu crevne mikrobiote."
Dokazano je da su sport i aktivan način života povezani sa zdravim sastavom crevne mikroflore. Previše sedenja, što je problem broj jedan svih ljudi širom planete, moće da dovede do disbioze, stanja u kojem je poremećena ravnoteža između dobrih i loših bakterija.
Stres je takođe jedan od faktora koji destruktivno utiče na zdravu crevnu mikrofloru, upozorila je stručnjakinja. Oni koji pate od depresije imaju sličan sastav crevne mikrobiote:
"Kada smo pod stresom, nadbubrežne žlezde oslobađaju glavni hormon stresa, kortizol. Jedna od njegovih funkcija je povećanje prostora između crevnih ćelija. Kroz ove 'rupe' otpadni proizvodi bakterija se apsorbuju u krv, izazivajući upalu i neravnotežu dobrih i loših bakterija. Zato hronični stres tako često izaziva crevnu disbiozu i neprijatne simptome", objašnjava doktorka i dodaje:
"Mi i naše bakterije smo ono što jedemo. Budite pažljivi prema svom zdravlju i vodite aktivan način života - tada ćete živeti srećno do kraja života u skladu sa svojom mikroflorom", preporučuje.
