Statistike pokazuju da jači pol u proseku ima kraći životni vek.
Statistike kažu da muškarci umiru u proseku nekoliko godina ranije od žena. Naučnici sugerišu da je problem u ubrzanom uništavanju "muškog" Y hromozoma a koje se dešava sa godinama. Ovo propadanje hromozoma utiče na srčani mišić, a srčana oboljenja su glavni uzrok smrti kod jačeg pola.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine uradilla analizu koja se bavila pitanjem životnog veka. Podaci su grupisani prema polu, starosti i nivou prihoda. U dokumentu se napominje da je od 2000. do 2016. prosečan životni vek u svetu porastao sa 66,5 na 72 godine. Za muškarce je to bilo 70,57 godina, za žene - 75,06, odnosno 4,49 godina više.
Stručnjaci SZO su ove rezultate objasnili činjenicom da u ekonomski ugroženim zemljama i društvima, zbog teških uslova života, nedostatka adekvatne medicinske nege i rasprostranjenosti infekcija, ljudi često ne dožive prirodnu starost.
Ipak, ovo nije "pošast" novijeg doba. Tokom istorije, širom planete muškarci su umirali pre žena. Tradicionalno se ova pojava povezivala sa ratovima, rizičnim ponašanjem, odsustvom brige za zdravlje i lošim navikama. Pojavom medicinskih statistika, otkriveno je da je veća verovatnoća da će predstavnici jačeg pola umreti od srca, bolesti pluća, ciroze jetre i moždanog udara.
Da bi objasnili ovu nejednakost, naučnici su izneli hipotezu o "nezaštićenom Y hromozomu", prema kojoj u homogametnom polu (koji stvara samo jedan tip polnih hromozoma), u slučaju oštećenja jednog od hromozoma, njegovu funkciju može da preuzme drugi – sličan. Ako su različiti, svaki defekt u lancu DNK dovodi do genetskog "kvara" i, na kraju, skraćenja života.
Postoje i druga objašnjenja. Na primer, hipoteza "toksičnog Y hromozoma". Američki biolozi su otkrili da kod voćne mušice "muški" Y hromozom utiče na aktivnost gena na drugim hromozomima i doprinosi pojavi štetnih mutacija.
Drugi biološki mehanizam koji bi, prema naučnicima, mogao da bude odgovoran za prerano starenje muškaraca je ćelijski mozaicizam, koji se izražava u činjenici da ćelije imaju različite genotipove zbog mutacija. Tokom vremena, neki hromozomi su u velikoj meri proređeni, dok drugi potpuno nestaju.
Još 1960-ih, lekari su, prebrojavajući broj hromozoma u ljudskim leukocitima, primetili čudnu pojavu. Kod muškaraca, sa godinama, nedostatak Y hromozoma se povećava u krvnim ćelijama. Sindrom mozaičnog gubitka Y hromozoma – mLOI, primećuje se kod oko jednog od pet muškaraca posle 60 godina i kod 40 odsto onih koji su stariji od sedamdeset godina.
Kasnije se pokazalo da to ima ozbiljne zdravstvene posledice – stepen mozaičnog gubitka "muškog" hromozoma direktno je u vezi sa visokim rizikom od razvoja teških bolesti povezanih sa srcem, kancerom, kao i opštim smanjenjem životnog veka.
