• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste nam poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZAŠTO RASTE BROJ ZARAŽENIH KORONOM U DRŽAVAMA SA DOSTA VAKCNISANIH: Imunolog odgovorio na pitanje koje sve zanima!

Autor Mia Stanković Izvor mondo.rs

Imunolog je objasnio kako je moguće da u zemaljama koje imaju veliki procenat vakcinisanih protiv korone ipak raste broj zaraženih!

 zasto raste broj zarazenih u drzavama sa dosta vakcinisanih Izvor: RTS / Printscreen

Kada čujete podatak da u zemljama koje imaju veliki procenat vakcinisanih raste broj zaraženih, prva stvar koju ćete verovatno pomisliti je da to znači da vakcine "ne rade".

Kako je moguće da uprkos vakcinaciji raste broj obolelih, u Beogradskoj hronici je objasnio imunolog dr Srđa Janković.

"To je veoma važno pitanje, ima tu dva procesa. Jedno je tzv. imuno bekstvo, to znači koliko se virus nastankom, ovoga puta omikron varijante, promenio u odnosu na imunitet, na pamćenje našeg organizma, ako smo preležali ranije varijante ili ako smo vakcinisani. Promenio se delimično, ne toliko da ga imunski sistem uopšte ne prepozna, ali toliko da ga ne prepozna dovoljno brzo i efikasno da spreči simptome. To znači, ako merimo imunitet postinfektivni ili vakcinalni, bilo koja vrsta ranije stečenog imuniteta delimično radi protiv ranijih varijanti. To znači da ne može često da spreči simptome, ali ako merimo težu kliničku sliku, rizik da se teže oboli i ako merimo smrtnost odnosno rizik da se umre, još uvek stečeni imunitet deluje protiv težih oblika bolesti. Najbitnija informacija – 10 do 12 puta su manji izgledi da neko umre ako je neko prethodno stekao imunitet, odnosno ako je vakcinisan", podvlači on.

Možda ce vas zanimati

Druga stvar koja utiče na rast broja zaraženih uprkos vakcinaciji je protok vremena.

"Drugi proces je protok vremena. Imunitet koji se meri u studijama, meri se u optimalnom trenutku, posle mesec dana od druge ili treće doze, zavisi šta merimo. Da li će posle treće doze opasti istom brzinom kao posle druge doze, buster doza je preporučena upravo zbog tog opadanja. E sad, opadanje antitela nije baš pravo merilo, ali čak i onaj deo imuniteta koji ne možemo da merimo, ćelijski imunitet, ipak iziskuje ovu treću dozu kao buster. Postoji nada da će posle treće doze nekako imunitet biti kompletiran i da će biti trajniji nego posle dve. Ako se to ispostavi, onda nam četvrta možda i neće trebati ili nam neće trebati skoro", zaključuje imunolog.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA