Pre tačno 47 godina formiran je 350. raketni puk PVO Jugoslovenske narodne armije (JNA), koji je od svog nastanka bio stacioniran u Sloveniji, sve do početka rata na prostoru SFRJ 1991. godine, kada je povučen.
"Ovo je razbijanje puka i prva faza našeg nestanka", završi iznošenje zaključaka major Đorđe Povržan.
Posle dva dana u kabinetu komandanta RV i PVO general Jurjević je neposredan, kratak i jasan i saopštava je pukovniku Novaku svoju odluku:
"Idete u Mostar sa tehnikom dva raketna diviziona i jednom tehnološkom trakom raketnotehničkog diviziona, ostalu tehniku, ostaje vaša, predislocirati u rejon Beograda, puk se ne deli, ostaje kompletan. Svi pripadnici puka idu u Mostar. Kad se stvore uslovi, vašu raketnu tehniku ćete prebaciti iz Beograda. Kada možete da počnete sa predislokacijom".
Osmog ili devetog aprila 1992. pukovniku Novaku stigao je telegram od komande Prvog korpusa RV i PVO sledeće sadržine:
"Rasformirati 350. raketni puk. Izvršiti predislokaciju u Beograd i ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. raketnu brigadu PVO".
"Čitam i ne verujem očima. Puk je opstao. Nije se raspao. Imamo komandu, jedinice komande, četiri raketna diviziona, raketno tehnički divizion, kompletnu raketnu tehniku za sve divizione i jednu rezervnu stanicu za vođenje raketa, sposobni smo za izvršavanje namenskih zadataka a Beograđani ponovo hoće da nas rasformiraju, da nas ukinu".
Posle pola sata dobijam drugi telegram: "Izvršiti predislokaciju 350. rp PVO u rejon Beograda! Posle završene predislokacije rasformirati puk a ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. rbr PVO". Za dvadesetak dana su i formalno starešine prekomandovane i postavljene u novim garnizonima na dužnosti u 350. rp PVO.
Posle osam meseci 350. rp PVO je kompletan sa ljudstvom i formacijskom raketnom tehnikom u sistemu PVO u širem rejonu Beograda. U međuvremenu 27. aprila 1992. godine proglasiše SRJ i tada su ostali bez države kojoj su pripadali.
Kompletan 350. rp PVO je postojao i funkcionisao u PVO Beograda i SRJ od 13. aprila 1992. godine do 12. oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran a ljudstvo i tehnika raspoređeni u 250. rbr PVO, stoji u zapisa generala Novak poslednjeg komandanta 350. rakentog puka.
Kompletan puk je u rejonu Beograda postojao, živeo do oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran i ne dva diviziona ili delovi nego kompletan puk, sva rts puka i ljudstvo komande i svih diviziona ušli u sastav reorganizovane 250. rbr.
U oktobru mesecu 1992. godine je brigada od 8 rd PVO narasla na 12 rd PVO. Jednu trećinu su činili divizioni 350. rp PVO, a u odbrani od agresije 1999. godine, polovinu 250. rbr PVO su činili divizioni 350. rp PVO.
I danas posle svih turbulenicija i transformacija država i vojske ostalo je nejasno ko je i zašto odlučio da 350. rp PVO mora da nestane? U aprilu 1991. godine Inspekcija oružanih snaga je ocenila do tada najvišom ocenom: 85,5 odsto bodova. Svojom čvrstinom i razumom su smanjivali opasnost od ratne katastrofe u Sloveniji. Posle osam meseci, dve predislokacije (Mostar, Beograd) pređenih preko 800.000 km bez udesa, sa kompletnom ratnom tehnikom, 350 raketa vrednosti preko 100 miliona dolara, 123 starešine svih nacija u aprilu 1992. su ušli u PVO Beograda i navodno bez opravdanog razloga rasformirani, ukinuti, ubijeni.
Jedno pitanje koje se nameće jeste ko se u vojnom vrhu plašio 350. raketnog puka? Da li su možda ukinuti jer su bili opasni svedoci o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? To su delić pitanja na koje niko ne želi da odgovori, a neki akteri su i dalje živi.