Prošlo je 18 godina od kada je ubijen Zoran Đinđić.
Pre 18 godina, u dvorištu Vlade Srbije ubijen je prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić. Na njega je, iz zgrade u Ulici admirala Geprata pucao Zvezdan Jovanović i pogodio ga sa dva metka.
Teško ranjeni premijer hitno je prevezen u Urgentni centar, u kome je ubro preminuo.
Beograd, Srbija ali i svet bili su šokirani događajem, uvedeno je vanredno stanje a policija je počela sa hitnim i detaljnim istragama radi razotkrivanja ovog zločina.
Prvi potezi posle ubistva
Vladu Srbije zauzeli su policajci naoružani dugim cevima i blokirali od javnosti, dok se velika grupa novinara sakupila se s druge strane ulice iz koga se videlo dvorište Vlade u kome je došlo do ubistva premijera.
Prema prvim informacijama, sumnjalo se da je ubica snajperom pucao iz obrušene zgrade u Nemanjinoj 9, a pretpostavljalo se da je kroz dvorište zgrade, preko zelene površine koja vodi ka Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Kasnije će se ispostaviti da je upravo iz te zgrade i izvršen atentat.
Blokiran ceo Beograd, zatvoren aerodrom
Već u popodnevnim časovima, glavni grad Srbije bio je neprepoznatljiv. Policija naoružana dugim puškama patrolirala je gradskim ulicama, oklopna vozila, pretresi, delovalo je kao da je u toku ratno stanje.
U užem centru Beograda počela je intenzivna kontrola kako automobila tako i građana, a policija je kontrolisala svakoga ko je sa sobom nosio veću torbu, jer se pretpostavljalo da je ubistvo izvršeno pucnjima iz snajpera.
Ubrzo je zatvoren i aerodrom, a na graničnim prelazima sprovođena je rigorozna kontrola.
Potera za Đinđićevim ubicom je počela.
Bezbednosna procena stranih stručnjaka
Interesantna je činjenica da, dok je premijer živeo na Studentskom trgu u Beogradu, nemački stručnjaci za bezbednost su ustanovili da u okolini njegovog stana postoji čak 36 potencijalnih lokacija sa kojih bi neko mogao da izvrši atentat na njega. Upravo iz tog razloga, Đinđić se preselio na Dedinje. Ipak, uprkos proveri njegovog kraja, niko nije radio bezbednosnu proveru u okolini zgrade Vlade.
Na Đinđića je nekoliko puta pokušan atentat, a poslednji pred ubistvo bio je 21. februara 2003. godine na autoputu kada je kamion kojim je upravljao Dejan Milenković Bagzi.
Premijer Đinđić je u početku nije prihvatao mogućnost da se 21. februara radilo o atentatu. Kasnije, kada je policija saopštila više detalja o Bagziju i samom događaju na autoputu, premijer je promenio mišljenje.
Pokretanje "Sablja" i hapšenje ubica
Celokupna operacija pokrenuta radi otkrivanja i hvatanja organizatora i izvršilaca atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića nazvana je “Sablja” i u njoj je učestvovalo nekoliko hiljada pripadnika raznih jedinica i uprava MUP Srbije i Bezbednosno-informativne agencije, zatim Žandarmerija i pripadnici vojske.
Na udaru “Sablje” prvenstveno je bio “zemunski klan” koji je predvodio Milorad Luković Legija kao i Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, a u njemu se nalazi oko 200 kriminalaca.
25. februara 2004. godine, uhapšen je Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta Crvenih beretki pod sumnjom da je izvršio atentat, da bi za njim bio uhapšen i Milorad Ulemek Legija, dok su Šiptar i Kum ubijeni tokom policijske akcije.
Pravosnažnom presudom iz 2007. godine, Jovanović, Legija kao i još 10 ljudi označenih kao saučesnici, osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.