Ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju održava se danas, a Haški tribunal osnovan 1993. godine, od 1. januara i zvanično će biti zatvoren i prestaće da postoji.
Tribunal je formalno prestao da radi 30. novembra, a njegov rad preuzeo je Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji će okončati preostale žalbene postupke.
Tokom više od 24 godine rada Tribunal u Hagu procesuirao je 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi, uglavnom najvišeg političkog i vojnog ranga u Srbiji i Republici Srpskoj.
Tribunal sada za sobom ostavlja milione dokumenata iz predmeta koji su se pred njim vodili, a koje žele zemlje regiona čiji su građani bili u postupcima.
Mladićeva odbrana traži 150 dana za žalbu
Srbija zahteva da joj se ono što je ustupila u svim predmetima vrati, a samo u slučaju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, prema izvorima advokata, u sudu je oko milion i po dokumenata.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović navodi da sada predstoji da zajednička radna grupa Ministarstva pravde i Haškog tribunala razgovara i utvrdi kriterijume na osnovu kojih će se osnovati dokumentaciono-informacioni centar koji ima za cilj da preuzme dokumentaciju koja je javna u Tribunalu, da imamo elektronsku dokumentaciju kada je reč o presudama.
Haški tužioci: Osuditi Šešelja!
Takođe, kako je navela, Srbija zahteva povratak dokumentacije pod oznakom 'poverljivo' koja je pod posebnim merama zaštite bila izdata Tribunalu.
Predsednik Suda Karmel Ađijus smatra da građa tribunala pripada UN i da bi možda za pet decenija mogla da pripadne zemljama bivše Jugoslavije.
Tribunal u Hagu osnovan je 25. maja 1993. godine Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.
STVAR ĆE ZAPAKOVATI "MEHANIZAM"
Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osnovao je Savet bezbednosti UN kako bi završio preostale funkcije Tribunala.
On će okončati žalbene postupke u procesima protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, generala Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosuđe.
Urpkos "selektivnoj pravdi" koju su delili svih ovih godina osuđujući pretežno Srbe, u Haškom tribunalu tvrde da su ponosni na svoj rad.
Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS je pred tim sudom izrečeno ukupno 1.200 godina zatvora.
Sa druge strane, Haško tužilaštvo je, kad je reč o predstavnicima drugih naroda uključenih u sukobe, optužilo mahom vođe paravojnih i terorističkih organizacija koji su nakon suđenja oslobađani od optužbi, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, Mladena Markača...
Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan - nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, umro je 2005. u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok su druga dva aktera, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, izbegla međunarodnu pravdu, jer su u međuvremenu preminuli.
Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tuđmana bila u pripremi.
Kao podsećanje na "selektivnost u deljenju pravde", vredna je izjava sudskog lekara Hose Pabla Barjabara, koji je radio pri UNMIK-u, a koji tvrdi da je 2010. godine u Nemačkoj, i to uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu, uglavnom Srba.
Barjabar je, naime, u intervjuu za švajcarski dnevnik Vreme tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine sakupili 400 uzoraka DNK, te da je on 2002. tražio te uzorke radi identifikacije.
"Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio", izjavio je tada Barjabar.