Jarac Mikula (8) iz sela Sipić, nadomak Kragujevca, jedini je primerak svoje vrste kome je obeležen grob, i to spomenikom na kome se vlasnik od njega oprostio biranim i dirljivim rečima.
“Oprosti, Mikula, što sam te bez glave sahranio. Ali i knez Lazar i veliki vožd Karađorđe takođe su bez glave sahranjeni, pa nisu zbog toga pali u zaborav” - deo je epitafa koji je Miodrag posvetio svom velikom prijatelju, aludirajući da je morao da ga “skrati za glavu“ kako bi mu rogove uzidao u postament.
Na spomeniku je izgravirana Mikulina slika. Fotografiju prati i tekst: “Sada moj Mikula luta večitim ispasištima i plandištima nebeskim i iščekuje me da se ponovo družimo. A dotle, ono što je život rastavio, zaborav neće.“
Kao logičan sled njihove velike ljubavi, Miodrag je ispod ovih reči ostavio ugraviran i amanet: “Mikuli posmrtno, a sebi za života“, pa naslednicima ostavlja poruku da bi voleo da i sam počiva pored svog ljubimca.
“Životinje su blažene, znaju da uzvrate pažnju i ljubav, i to višestruko. A čovek je nezahvalno biće! Zbog toga sam Mikuli podigao spomenik. Ceo život gajim koze i jarčeve i svi su kod mene umrli prirodnom smrću. Nijednu nisam zaklao”, rekao je Miodrag Timić i ne haje šta će komšije da pričaju o njegovom gestu.
Nekoliko godina posle Mikuline smrti Miodrag je nabavio novog jarca, koji se baškari u njegovoj štali. Njegovo ime je Mikula Mali. Kaže da je dostojna zamena svog prethodnika, ali samo je Mikula zaslužio spomenik. I Mali, koji teži 140 kilograma, voli da se umiljava gazdi. Kao dokaz velike naklonosti, s njim svaki dan deli kocke šećera iz usta.
Kaže da je Mikula težio čitavih 120 kilograma, a rogovi su mu bili raspona 170 centimetara. Kad se zaleti na bagrem, dodaje, drvo se iz korena zaljulja. Ali na Miodraga nije hteo da udari. Odazivao mu se i mazio s njim, slušao ga i dočekivao.
Zbog toga mu je i napravio posebne odaje, pa je jarac spavao u posebnom objektu, koji sada nosi naziv “Hotel Mikulana“.
Na pedesetak ari imanja, do kojeg može da stigne samo traktorom, po izlokanom šumskom putu, nalazi se i oslikana polukoliba, bunar, uređeno dvorište, skulpture od poljoprivrednih mašina. Uz put je Miodrag posadio perunike, a oko groba jagorčevinu.
“Zaslužio je to Mikula“, kaže Miodrag, i objašnjava kako je njegov junak izgubio život.
“U borbi sa mojim ovnovima Šutilkom i Baculom izašao je teško povređen. Šutilka ga udario postrance i povredio mu organe. Desetak dana kunjao je u svom hotelu i onda samo zatvorio oči. Hteo sam glavu da mu prepariram, ali nisam mogao da nađem majstora za to”, rekao je Miodrag, dok pored spomenika odaje poštu svom prijatelju koji je preminuo uoči Đurđevdana 2008. godine.
Napravio bi mu, dodaje, spomenik i ranije, ali zbog velikih problema sa očima, tek je ovog proleća priveo kraju svoju životnu misiju.