Ako tako mislite, znajte da ne volite, već lažete sebe. I u velikom ste problemu!
Danas je teže ostaviti cigarete nego što je to bilo prije 20 godina, ali daleko od toga da je nemoguće - naprotiv. I vi možete da prestanete da pušite, a danas je pravi dan za to!
Zapravo, svaki dan je dobar za izbacivanje cigara iz života, ali recimo da je 31. januar, kada se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima, idealan za to. Razgovarali smo sa stručnjakom iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i sa šefom Kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja - možda vas ono što one imaju da kažu ubedi da od danas vodite zdraviji život!
Najpre, morate da pročitate jedan prilično zabrinjavajuć podatak - trećina odraslog stanovništva puši!
"Istraživanje zdravlja stanovnika Srbije iz 2013. godine je pokazalo da oko 34,7 odsto odraslog stanovništva puši. U to spadaju i povremeni i svakodnevni pušači, a što se tiče onih koji puše svakodnevno, njih ima 29,2 odsto. I neka druga istraživanja sprovedena nakon 2013. su potvrdila ovaj broj pušača, uz veoma blaga variranja brojki", rekla nam je specijalista socijalne medicine dr Anđelka Grujičić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
"Ono što je interesantno je da imamo porast broja pušača prema istraživanju iz 2013. Od 2000. do 2006. godine je, prema istraživanjima, bio primetan pad u broju pušača, a prema novijim istraživanjima od 2013. godine opet je došlo do porasta broja pušača".
Šef Kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja dr Ika Pešić smatra da u Srbiji ima mnogo pušača zbog toga što je "pušenje još uvek potcenjen problem na društvenom i individualnom nivou, što se uglavnom smatra da je pušenje dobrovoljna radnja ili nečiji hir". Ona ističe da je problem i u tome što je pušenje normalizovano ponašanje, poželjnije nego nepušenje, ali i što se posledice pušenja često objašnjvaju drugim problemima kao "uzrocima".
"Upotreba duvanskih proizvoda/pušenje je bolest zavisnosti koja ima svoju šifru dijagnoze u šifarniku međunarodne klasifikacije bolesti/MKB-10 (F17, F17.2, F17.3). Mnogi građani Srbije nisu upoznati ovom činjenicom i zbog toga različito gledaju na pušenje", podvlači dr Pešić.
Dr Grujičić dodaje da se ove godine očekuju nova istraživanja, ali da "postoji opravdana pretpostavka da neće biti značajnijeg pada u odnosu na navedene podatke, naročito imajući u vidu pojavu novih duvanskih proizvoda na našem tržištu i evidentno slabljenje kontrole sprovođenja aktuelnih zakona u ovoj oblasti ".
Ono što je interesantno je i da je najveći broj pušača među ljudima sa najmanjim primanjem, a dosta pušača ima i među mladima.
"Istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da bilo koji duvanski proizvod koristi oko 16,2 odsto mladih od 13 do 15 godina. Cigarete puši oko 11 odsto njih - iako se, kada su u pitanju klasične cigarete beleži blagi pad u odnosu na ranije podatke, važno je naglasiti da su u međuvremenu među mladima postali sve popularniji drugi duvanski proizvodi. Nargile su trenutno aktuelne među mladima ovog uzrasta - oko devet odsto mladih od 13 do 15 godina puši nargile, dok elektronske cigarete koristi oko 6,2 odsto njih".
Nargile opasnije od cigareta
Dobra vest u celoj priči je da MOŽETE da ostavite cigarete.
"Svaki pušač ima dve mogućnosti da ostavi pušenje, ali potrebna je podrška i pomoć. Pušač može sam da pokuša ostaviti pušenje (samoodvikavanje) ili uz stručnu pomoć", kaže dr Pešić. Ona dodaje da su "pre dvadesetak godina u zavidnom broju pušači mogli da ostave pušenje, a danas to može jako mali broj pušača bez stručne pomoći. Problem nije u pušačima, već u duvanskom proizvodu".
Na pitanje da li svaki pušač može da prestane da puši, dr Grujičić kaže: "Svaki pušač može da ostavi cigarete, kada se zavisnost osvesti, a cigarete prestanu da se definišu kao zadovoljstvo. Jako je važan i individualni pristup u procesu prestanka pušenja jer svako ima različite motive i zašto je počeo da puši, pa i prestanak mora biti individualan, a zato je potrebna i pomoć stručnjaka, kao i okoline. Tu je jako važna i uloga zdravstvenih radnika".
Možda ste od drugih pušača čuli, ili ste i vi sami rekli, da "volite cigare". Ali, teško da bilo koji pušač voli cigarete...
"Voli se porodica, prijatelji kolege, posao i slično. Pušači pogrešno definišu svoj odnos sa cigaretama. Cigarete ne mogu da se vole, već se može samo biti zavisan, imati žudnju za sve učestalijom upotrebom cigara. Takvo stanje stvara droga - nikotin, koji je u visokim koncentracijama u duvanskim proizvodima. Pušači su u ozbiljnom problemu, a da toga nisu svesni", upozorava dr Pešić.
I dr Grujičić je saglasna sa tim da je "ljubav" prema cigaretama zapravo maska za zavisnost.
"Bilo koja zavisnost i jeste to što jeste zato što stvara taj lažni osećaj moći da vladate situacijom i kontrolišete je sopstvenom voljom, željom, a to se opravdava osećajem zadovoljstva. Kada ljudi osveste da je u pitanju zavisnost, onda mogu i da prestanu da puše".
MOTIVI ZA PRESTANAK PUŠENJA
Podaci pokazuju da je najviše pušača starosti između 35 i 44 godine - čak 47 odsto. Prosečan "pušački staž" u Srbiji traje oko 18 godina, odnosno posle 18 godina pušenja ljudi uglavnom odlučuju da se otarase ovog poroka.
Dr Grujičić kaže da je neštomanji udeo pušača među ljudima starijim od 45 godina.
"To je istovremeno i ona populacija kod koje postaje sve učestalije obolevanje upravo od onih bolesti za čiji je nastanak pušenje jedan od vodećih faktora rizika, što navodi na zaključak da je, nažalost, često tek obolevanje razlog za prestanak.
Vi nemojte da čekate da ozbiljno narušite sebi zdravlje da biste se oslobodili zavisnosti od cigara.
Dr Pešić kaže da nije moguće tvrditi sigurnost uspeha naglog ili postepenog prestanka pušenja, i da takve tvrdnje pušače i nepušače dovode u zabludu, razočaranje i formiranje pogrešnih stavova.
"Doktrinarni stav našeg savetovališta u Klinici za pulmologiju u Kliničkom Centru Srbije je: dobro sagledavanje zdravstvenog statusa, dobro sagledavanje, naročito testiranje pušačkog statusa na osnovu kog se određuje programska šema za odvikavanje od pušenja, o danu početka odvikavanja odlučuje samo pušač (toleriše se dan odluke do sedam dana od dana posete savetovalištu), a prema našim iskustvima, najefektniji je početak već sutradan".
Šef Kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja kaže da je važno skrenuti pažnju na period pripreme.
"Bez obzira na to da li je samoodvikavanje ili odvikavanje uz stručnu pomoć, važno je da pušač ne puši u zatvorenom prostoru (u kući, na poslu, u kolima), već isključivo napolju, samo jednu cigaretu i da ne forsira pušenje. Takođe, pušenje treba odvojiti od kafe, alkohola, razgovora telefonom, hrane i slično".
Ako vam fali motivacije da prestanete da pušite...
"Danas, motivaciju najčešće određuju grupe motiva: zdravlje, ušteda novca, sloboda. Lista motiva za prestanak pušenja je velika, a vi treba da odredite svoje motive, bez poređenja sa drugim ljudima. To će vam pomoći da istrajete u odluci i uspešno ostavite cigarete. Lični motivi prestanka pušenja su ujedno i mehanizmi odupiranja pušenju kada nastupi kriza", ističe dr Pešić.
PRESTANAK PUŠENJA I KRIZA
Ona kaže da je najteži treći dan nakon poslednje zapaljene cigarete, jer tada koncentracija nikotina u krvi pada na nulu.
"I prvih sedam do deset dana je teško, javljaju se jake krize, žudnja za nikotinom, unutrašnji nemir, napetost, nestrpljenje, preznojavanje, poremećaj sna, slaba koncentracija... Posle mesec dana, voljni nivo potpuno pada, dolazi do opuštanja i nedostatka manira u vezi pušenja, dešava se da pušač ignoriše svoj delimični uspeh i pred prvom krizom poklekne. Dešava se i da posle tri meseca, osoba koja je prestala da puši preceni svoj uspeh i pod pritiskom društva ili spoljnih okolnosti poklekne".
Zbog svega toga, dr Pešić onima koji žele da ostave cigarete ipak savetuje da potraže stručnu pomoć.
"Sve ono što prati pušače za vreme samoodvikavanja prati i pušače na odvikavanju uz stručnu pomoć, ali znatno bezbolnije i izvesnije za uspešno odvikavanje. Krize su u mnogo blažoj formi, lakše ih prebrode, imaju program koji im pomaže. Dobra primena programa omogućuje da deo njih prođu bez osetnih kriza i rizika za uspešnost u odvikavanju od pušenja".
Recimo da sad prestanete da pušite - hoće li se vaš organizam, nakon sve štete koju ste mu naneli, ikad moći da se vrati u prvobitno stanje?
"Velika je zabluda pušača kad kažu da u odnosu na to što udišemo iz spoljne sredine, pušenje nije ništa. Vreme čišćenja organizma pušača od nataloženih hemikalija zbog pušenja zavisi od godina starosti pušača, koliko dugo je pušio, koje vrste duvanskih proizvoda je koristio, ishrane, fizičke aktivnosti... Ipak, pušači koji do svoje 30. godine prestanu da puše imaju velike šanse da se njihov organizam oporavi jer ima biološke snage za to - ali je bitno da nisu svakodnevno izloženi duvanskom dimu".
Na kraju, znajte da ćete tek za deset godina biti pravi nepušač.
"Uspešno odviknuti pušači su oni koji ne puše 12 i više meseci. Bivši pušači su oni koji ne puše deset godina, a posle deset godina nepušenja se smatra da su nepušači", završava dr Pešić.
