Neočekivano otkriće koje bi moglo da pomogne u lečenju kovida i sprečavanju zaraze.
Gubitak mirisa i ukusa jedan je od tri ključna simptoma kovida-19, i ne samo ključnih već i vrlo čestih - studija sprovedena nad 24.000 ljudi zaraženih virusom otkrila je da je čak četvrtina njih izgubila čulo mirisa.
I za druge virusne infekcije - uključujući različite oblike korona virusa - takođe se zna da uzrokuju gubitak mirisa i ukusa. Na primer, kod obične prehlade ljudi će se zaraziti, imati začepljen nos ili curenje, i čula će im biti "umrtvljena" nekoliko dana. Kada simptomi nestanu, čulo mirisa i ukusa se brzo vraćaju.
Kod osoba koje su preležalo koronu, dešava se da se čulo mirisa dugo ne povrati, a nekima uopšte nije. Naučnici nemaju objašnjenje zašto je to tako.
Već neko vreme, stručnjaci tvrde da virus ulazi u nosnu šupljinu putem angiotensin-konvertujućeg enzima ACE-2, a da zatim uzrokuje privremeno oštećenje posebnih nerava, što rezultira gubitkom mirisa, a potom i gubitkom ukusa.
Nova studija objavljena u magazinu "European Respiratory Journal" to i potvrđuje. Naučnici su analizirali tkivo uklonjeno iz nosa pacijenata za vreme operacije i otkrili izuzetno visok nivo ACE-2 u predelu nosa koji je odgovoran za miris.
Istraživači veruju da je enzim "tačka ulaska" koja omogućava korona virusu da preodre u ćelije tela i prouzrokuje infekciju.
Budući da je nos putanja za ulazak virusa u telo, postavlja se pitanje da li treba ciljati ovaj organ u sprečavanju širenja zaraze i razvijanju efikasnih tretmana za lečenje.
Može li, na primer, sprej za nos jednog dana da spreči koronu da inficira telo? Naučnici kažu, moguće je.
Tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džon Hopkins iz Baltimora u SAD, analizirao je uzorke nosnog tkiva kod 23 pacijenata, uklonjene tokom endoskopskih hirurških zahvata kod stanja poput tumora ili hroničnog rinosinusitisa, zapaljenske bolesti nosa i sinusa. Oni su, takođe, proučavali biopsije tkiva dušnika kod sedam pacijenata. Nijednom pacijentu nije dijagnostikovan korona virus.
U laboratoriji su istraživači koristili fluorescentne boje na uzorcima tkiva kako bi otkrili prisustvo enzima ACE2 pod mikroskopom i uporedili nivo ACE2 u različitim ćelijskim tipovima i delovima nosa i gornjih disajnih puteva.
Najviše ACE2 su pronašli u ćelijama usne šupljine vrlo specifičnog područja na zadnjem delu nosa, a koje je "zaduženo" za otkrivanje mirisa. Nivoi ACE2 u ovim ćelijama bili su između 200 i 700 puta viši nego kod od drugih tkiva u nosu i dušniku, a otkrili su i slično visoku koncetracuiju i u ostalim uzorcima, bez obzira na to kakvo je zdravstveno stanje pacijenta bilo.
"Ova tehnika nam je omogućila da vidimo da su nivoi ACE2 - proteina ulazne tačke kovid-19 - najviši u delu nosa koji nam omogućava da osetimo miris. Ovi rezultati ukazuju da bi ovo područje nosa moglo biti mestogde korona virus ulazi u organizam", rekao je koautor ove studije Mengfaj Čen.