„Bager-mafija“, služeći se lažnim identitetom, krade po Nemačkoj bagere, utovarivače i druge građevinske mašine teške i po više tona. Policija najčešće obustavlja istrage, a mašine završavaju na Balkanu.
„Kada je ’gospodin Damir’ u filijali kompanije ’Cepelin’ u Koblencu poručio bager, zvučao je kao klasična mušterija. Rekao je da mu je mašina potrebna za gradilište u Vestervaldu. ’Cepelin’ je vodeća firma za iznajmljivanje građevinskih mašina, a s obzirom na to da je čovek već imao otvoren račun kao klijent kompanije, mašina je isporučena brzo i bez dodatnih pitanja. Tek tri dana kasnije jedna službenica firme je uočila da je poručilac bager možda kriminalac“, piše Špigel u tekstu pod naslovom „Bager mafija“.
Nemački magazin napominje da su službenicu „Cepelina“ upozorili iz saksonskog Baucena: „Odmah je pozvala policiju, ali kada su se policajci sat kasnije pojavili na graževini, već je bilo prekasno. Žuti bager od 15 tona – koji nov košta 200.000 evra – jednostavno je nestao“. Jedan očevidac kasnije je ispričao da je video da bager tovare na nov crveni mercedosov kamion s hrvatskim tablicama.
Radi se o profesionalnoj bandi koja „operiše u velikom stilu,“ piše Špigel. „Ogromne građevinske mašine, utovarivači i bageri nestaju, a trag ’bager-mafije’ vodi na Balkan - u Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu“, piše nemački list i dodaje da se mašine prvo skladište u iznajmljenim halama. „Počinioci menjaju tipske oznake, broj šasije… Transport preko granice preuzimaju firme iz istočne Evrope. Štete su milionske. Samo u Hamburgu je u poslednje tri godine nestalo 16 Cepelinovih utovarivača.“
„Lopovi uvek idu na istu foru: predstavljaju se kao obične mušterije, otvore račun i zvanično iznajmljuju mašine. A kako bi to postigli, uzimaju identitet uglednih kompanija. I ’gospodin Damir’ zaista postoji, samo što nije on iznajmio mašine“, piše Špigel naglašavajući da se radi o jednom poštenom građevinskom preduzimaču iz Rurske oblasti. Dodaje se i da je „banda bacila oko na njegovu firmu zbog toga što ima ’odličan rejting’.“
„Krađom identiteta početkom godine bio je pogođen i Hajnrih K, vlasnik mašinogradnje u Minhenu. (…) Nepoznate osobe su na njegovo ime poručile bager i druge mašine za građevinu u Elmshornu i Barmštetu, severno od Hamburga. Sve je nestalo bez traga“, piše dalje Špigel primećujući da je „borba protiv lopova u toj branši deo svakodnevice“.
„Građevine su često slabo čuvane, a javnost jedva da primećuje šta se tamo dešava. Retko bude svedoka koji su videli osumnjičene i koji ih prijave“, piše list uz konstataciju da bi tehnika mogla da pomogne: „nadzorne kamere i GPS-odašiljači“.
„Ali to plaši samo lopove koji povremeno kradu. Profesionalci ih deaktiviraju i ometaju tehnologiju.“ Nemački list tako citira jednog saradnika „Cepelina“ koji kaže da je to isto kao „trka zeca i ježa“.
Pogođeni su izgubili nadu u to da će im policija pomoći. „’Naravno da prijavljujemo slučajeve’, kažu u Cepelinu, ’ali službe istražuju samo na lokalnom nivou i svaka počinje od nule’. A pri tom postoji isti obrazac po kojem se radi širom zemlje“. U se tako Cepelinu „osećaju prepušteni sami sebi, jer skoro svi slučajevi istrage se obustavljaju“.
„Detektivima je doduše pošlo za rukom da u Hrvatskoj i Sloveniji uđu u trag nekoliko mašina. Tamošnja policija nije kao nemačka oklevala i odmah je zaplenila mašine. Među njima je bio i žuti bager iz Koblenca koji sada, kako kažu u ’Cepelinu’, stoji na jednom parkiralištu uz granicu i čeka da ga vrate u Nemačku. Pre toga nemački istražni organi moraju da razjasne sve formalnosti – a to može da potraje“, zaključuje Špigel.