Evo šta su naši lekari radili onako kako rade i nemački stručnjaci, i time sigurno spasli živote mnogih pacijenata zaraženih korona virusom!
Prema svim pokazateljima, Srbija spada među zemlje sa nižom stopom smrtnosti od korona virusa u odnosu na broj stanovnika.
Medicinske stručnjake posebno zbunjuju podaci iz Nemačke, koja je od početka pandemije imala 9.187 umrlih u odnosu na 82 miliona stanovnika. To je čak 20 puta manje preminulih nego u Italiji i Španiji, gde su kovid pacijenti često, prema mišljenju medicinara, prebrzo stavljani na respirator.
Kako je za "Srpski telegraf" objasnila stručnjak za plućne bolesti primarijus dr Tatjana Radosavljević, Nemci od početka pandemije poštuju strogi protokol koji se primenjuje prilikom stavljanja na respirator pacijenata sa najtežom kliničkom slikom. Isti protokol primenjuje se u Srbiji.
"Nedostatak kiseonika jeste jedan od glavnih simptoma koji se mogu javiti kod teških oblika upale pluća kod kovid-19. Protokol nalaže da, u zavisnosti od njegovog stanja, pacijent prvo preko sonde dobije velike koncentracije kiseonika uz protok od 10 do 15 litara", objasnila je dr Radosavljević.
Ukoliko se stanje ne popravi, prelazi se na respiratornu potporu neivanzivnom metodom.
"Pacijent dobija masku koja je priključena na mašinu i koja delimično diše umesto njega, a pacijent je budan i može da sarađuje. Ukoliko ni to ne pomogne ili dođe pak do toga da pacijent jako brzo diše što dovodi do opasnosti da iscrpi respiratorne mišiće. Onda se donosi odluka o stavljanju na respirator, što je poslednji korak", dodaje naš čuveni stručnjak.
Ona dodaje da se u takvim situacijama pacijent uspavljuje. U grlo mu se stavlja tubus, odnosno cev za disanje, respirator preuzima ulogu pluća.
"Ovo su jako teški, kompleksni pacijenti koje moraju da leče timovi stručnjaka. Respirator je tu samo da pomogne da se pluća bolesnika oporave, a on počne samostalno da diše. Što je kraće na veštačkim plućima to je veća šansa da se izbegne smrtni ishod, a pacijent preživi. Međutim, ako pluća ne mogu da se oporave zbog težine bolesti ni respirator ne može da pomogne", zaključuje dr Radosavljević.
Respiratori su poslednja opcija
Prema dosadašnjim svetskim statistikama, od početka pandemije pet odsto pacijenata sa teškim komplikacijama od korona virusa budu kandidati za veštačaka pluća.
"Respirator je poslednja opcija za najteže paciente, a da li će završiti na veštačkim plućima zavisi isključivo od toka bolesti. Svi koji se rano skinu sa respiratora posle pet, šest, sedam dana imaju veću mogućnost preživljavanja jer to znači da su im se pluća oporavila", kaže Radosavljevićeva.
Ona napominje da je pre korone smrtnost pacijenata koji završe na respiratoru bila 50 odsto.