Upozorenje Turskoj zbog procesa protiv vladajuće partije

Savet Evrope saopštio je da sudski proces tokom kojeg se razmatra zatvaranje vladajuće
turske partije AK, predstavlja rizik za političku stabilnost i odlaže vitalne ekonomske i političke reforme.

Savjet Evrope je rekao da će, ako bude potrebno, ponovo staviti Tursku, jednu od njegovih 47 članica, na spisak zemalja pod nadzorom, dok se utvrdi da li poštuje ljudska prava i demokratske principe.

Evropska unija je već izrazila zabrinutost zbog odluke Vrhovnog suda Turske da je nadležan da razmotri zahtev za zatvaranje partije Pravde i razvoja i za zabranu turskom premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu da se politički angažuje zbog sumnji da se AK bavi subverzivnim, islamističkim aktivnostima.

Bez obzira na to kakva presuda bila donijeta, već sama tužba "ozbiljno utiče na političku stabilnost u zemlji i na demokratsko funkcionisanje državnih institucija i odlaže hitno potrebne ekonomske i političke reforme", piše u saopštenju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

U saopštenju se naglašava da bi zatvaranje političkih stranaka trebalo da bude izuzetna mera, samo u ekstremnim slučajevima, kada neka stranka koristi nasilje ili preti gradjanskom miru ili demokratskom ustavnom poretku.

Skupština SE je zatražila od svog Komiteta za nadzor da pomno prati rad državnih institucija Turske "i da, ako je potrebno, ozbiljno razmotri mogućost ponovnog otvaranja procesa nadzora Turske".

Glavni tužilac Vrhovnog suda Turske je 14. marta podnio zahtjev za zabranu AK koja vlada od novebra 2003. godine, jer, kako smatra, ona pokušava uništi sekularizma i pretvori Tursku u islamističku dzžavu.

Tužilac je zatražio o da se na pet godina predsedniku Republike Abdulahu Gulu i premijeru Erdoganu zabrani pripadnost bilo koloj političkoj stranki.

Osnova za te zahtjeve je procjena tužioca da AK održava veze sa zabranjenim islamištičkim strankama zabranjenim 1990-ih godina i da se pristalice AK neprekidno ubacuju u državni aparat.

Radikalni, proevropski reformista Mustafa Kemal, zvani "Ataturk" (Otac Turaka) je 1923. godine, raskidajući sa istorijom propalog Otomanskog carstva, ukinuo tradicionalno uredjenje, i, u tom okviru, prekinuo vezu Islama i države, proglasivši sekularnu Republiku Tursku što je suština i njenog sadašnjeg ustavnog poretka.

(Beta-Rojters)