Evo šta treba da znate o mogućem Trećem libanskom ratu.
Izraelske snage ušle u Liban, čime je otpočela kopnena invazija na ovu zemlju. Kako je IDF saopštila, otpočeli su "ograničene, lokalizovane i ciljane napade" protiv Hezbolaha. Operacija sa kopna nazvana je "Sjeverna strijela".
Još uvjek nije jasno: koliko će vojnika učestvovati, koliko će dugo ostati tamo, koliko ljudi će biti ubijeno i da li će gorući sukob između Hezbolaha i Izraela, nakon godine krvoprolića, preti u rat punih razmera. Takođe nije jasno šta će biti potrebno da se sjever Izraela dovoljno osigura da civili, koji su evakuisani iz tog regiona pre skoro godinu dana, mogu bezbjedno da se vrate, piše Jerusalem Post.
Ono što je jasno jeste da Izrael izgleda odlučan da zada odlučujući udarac Hezbolahu koji već decenijama predstavlja ozbiljnu pretnju.. Tokom protekle godine, Hezbolah je gotovo svakodnevno ispaljivao rakete na Izrael, na šta je Izrael odgovarao.
Sukob je djelovao kao sporedna scena u odnosu na fokus vojne kampanje Izraela: iscrpljujući rat protiv Hamasa u Gazi. Međutim, u poslednje dvije nedelje, stvari su se promijenile: Izrael je ubio vođu Hezbolaha i nekoliko njegovih zamjenika; oslabio je zalihu raketa terorističke grupe; i pripremio svoju populaciju za još jedan rat na svojoj granici.
Djeluje da izraelska javnost podržava rat u Libanu. Ali prethodne invazije na ovu zemlju su imale neodređene rezultate i koštale su Izrael živote vojnika i njegov međunarodni ugled.
Izrael i Hezbolah se bore već dugo. Napetosti rastu. Prve decenije postojanja Izraela obilježene su ponovljenim ratovima protiv Egipta i Sirije. U proteklim decenijama, Izrael je vodio ponovljene ratove protiv Hamasa i Hezbolaha.
Hezbolah je osnovan nakon invazije Izraela na Liban 1982. godine. Ova invazija je prvenstveno bila usmjerena protiv nekadašnjeg neprijatelja - Organizacije za oslobođenje Palestine. Međutim, ubrzo su se izraelski vojnici našli u sukobu sa Hezbolahom, islamističkom terorističkom grupom posvećenom uništenju Izraela.
Izraelski vojnici su okupirali dio južnog Libana do 2000. godine, suočavajući se uglavnom sa napadima Hezbolaha, koji je takođe ubio stotine američkih vojnika u dva napada 1983. godine na američku ambasadu i vojno postrojenje. Šest godina kasnije, dva strane su se ponovo sukobila kada je Hezbolah oteo dva izraelska vojnika. Izrael je ponovo izvršio invaziju na Liban, ali se taj rat smatra promašajem u Izraelu: više od 100 izraelskih vojnika i stotine boraca Hezbolaha su poginuli, kao i desetine izraelskih civila i više od 1.000 libanskih civila.
Najvažnije je da je Hezbolah ostao netaknut. Grupa je ignorisala rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je pozivala na povlačenje severno od reke Litani, što bi stvorilo tampon zonu na jugu Libana.
Od tada, Hezbolah je postao najfinansiraniji posrednik Irana, snaga koja se procenjuje na čak 100.000 boraca (ali možda i polovina tog broja) i stotine hiljada raketa. Njihove rakete mogu doseći gotovo čitav Izrael. Od 2006. godine, grupa se pokazala kao veran i koristan saveznik Iranu. Njihovi borci su podržali autoritarni režim Bašara al-Asada u sirijskom građanskom ratu i stvorili su ono što je nazvano "država unutar države" u južnom Libanu. Takođe imaju značajno prisustvo u libanskom parlamentu. U ponedeljak, New York Times je nazvao Hezbolah "starijim članom" takozvanog "Osi otpora" Irana na Bliskom Istoku.
Tokom tog vremena, Izrael je redovno bombardovao isporuke oružja Hezbolahu. Ali do prošle jeseni, dvije strane su se suzdržavale od novog većeg sukoba.
Hezbolah je počeo da bombarduje Izrael 8. oktobra. To je bio samo početak.
Dan nakon što je Hamas napao Izrael, Hezbolah je počeo da granatira sever Izraela. Rakete su se nastavile bez prekida skoro godinu dana, osim kada je Hezbolah poštovao jednogodišnje primirje između Izraela i Hamasa u novembru.
Izrael je bombardovao pozicije Hezbolaha u Libanu, i ukupno su stotine boraca te grupe poginule, kao i desetine civila sa obije strane. Granica između dve zemlje je područje bez zakona. A sa desetinama hiljada Izraelaca iz severnog dela koji već skoro godinu žive evakuisani u hotelima, podrška za jači udar protiv Hezbolaha je porasla.
Istraživanje prošlog mjeseca pokazalo je da skoro dve trećine Izraelaca podržava borbu protiv Hezbolaha, dok samo oko četvrtina podržava primirje s grupom.
Izgleda da Izrael reaguje na te rezultate. Poslednjih nekoliko nedelja zabeleženo je niz vanrednih operacija izraelskih vojnih i obaveštajnih sistema: napadi na vođe Hezbolaha; eksplozije skladišta oružja Hezbolaha...
A zatim, tokom vikenda, Izrael je ubio vođu grupe, Hasana Nasralaha. Sada se Izrael priprema za kopneni rat. To neće biti lako. Izrael ne staje sa ubistvom Nasralaha. Izveštaji u ponedeljak su ukazali da se izraelske snage i artiljerija bore na granici i da se trupe okupljaju za invaziju. Navodno je obavestio Sjedinjene Države o svojim planovima za kopnenu operaciju.
Izraelski vojnici su već mjesecima sprovodili vežbe na granici sa Libanom, u očekivanju rata kako bi očistili Hezbolah iz oblasti iz koje može da vrši napade na izraelske gradove, uklanjajući tako veliku prijetnju.
Ali, kao što mnogi izraelski ratni veterani znaju iz prethodnih sukoba, Liban je nemilosrdan teren. Planinski je, i, čak i bez vođe, Hezbolah je dugo bio ukopavan tamo. Južni Liban je mnogo veći od Gaze, gde se Izrael bori u teškom ratu već godinu dana - iako ima mnogo manje stanovnika.
"Hezbolah danas je mnogo moćniji nego 2000. godine, i čak i ako pretrpi više gubitaka nego što može da podnese, većina njegovih snaga može se povući sa graničnog područja i jednostavno se vratiti kada Izrael ode, ili izvoditi redovne gerilske napade u vreme koje odaberu, ukoliko izraelske snage ostanu", stoji u analizi u Foreign Policy-a.
Postavlja se i pitanje šta bi još jedan rat donio izraelskom društvu. Izrael je poslao stotine hiljada vojnika na front nakon 7. oktobra, a mnogi muškarci su mjesecima provodili daleko od porodica i posla. Stotine su poginule u Gazi. Iako postoji široka podrška u Izraelu za pojačano djelovanje u Libanu kako bi se okončalo granatiranje sa severa, to takođe znači još jedno masovno pozivanje već iscrpljenih izraelskih rezervista - baš kada su se Izraelci nadali da će steći malo utjehe tokom praznika.
Predsjednik Džo Bajden i Kamala Haris, demokratska predsednička kandidatkinja, oboje su pozdravili ubistvo Nasralaha i nastavili su finansiranje vojnog napora Izraela. Ali Bajden takođe javno poziva na primirje na severu zajedno sa svojim dosadašnjim neuspešnim naporima da postigne primirje u Gazi.
Šta će to značiti ako se rat u Libanu otegne? Donald Tramp je pokazao podršku vojnim naporima Izraela, ali takođe ima izolacionistički pristup i pozvao je Izrael da brzo završi borbu. Haris se već suočava sa pritiscima da smanji ili okonča podršku ratu Izraela u Gazi. Mnogi od tih istih glasova, u Kongresu i šire, osudili su napade Izraela u Libanu i bez sumnje bi pritiskali Haris da prekine podršku ratu u Libanu.
Sjedinjene Države su takođe radile tokom protekle godine na sprečavanju šireg regionalnog rata. Ako Iran napadne Izrael kao osvetu za Nasralahovu smrt, taj scenario bi mogao da se ostvari, pretvarajući Bliski Istok u jednu veliku ratnu zonu.
Nakon udara na Nasralaha, izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je Iran da bi Izrael mogao napasti njegovu teritoriju. U izjavama u ponedeljak, sugerisao je da se njegovi građani pripreme za još jedan rat.
"Želim da stanem uz naše herojske vojnike i rezerviste," rekao je.
"Dok slavimo novu godinu, neka bude dobra, oni će nastaviti da brane našu zemlju sa istom posvećenošću, žrtvovanjem i herojstvom koje su pokazali tokom protekle godine."
Dodao je: "Na kraju, želeo bih da se zahvalim svim građanima Izraela: ženama rezervista, majkama i očevima naših boraca i djeci, na postojanosti tokom tako dugog perioda. U ratu smo za naše postojanje. Ujedinićemo se, ići ruku pod ruku i pobijediti naše neprijatelje."