Podnijet izvještaj sa fronta kod Časiv Jara, predsjednik upozorio na mogućnost poraza Ukrajine
Ruska vojska napreduje na bojištu, Ukrajincima nedostaje municija, a republikanci i dalje blokiraju vojnu pomoć u američkom Kongresu i to zabrinjava ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog.
Dojče vele navodi da je Zelenski upozorio na mogućnost vojnog poraza njegove zemlje. S obzirom na izostanak nove vojne pomoći iz SAD, Zelenski je tokom video-konferencije United24, donatorske inicijative ukrajinske vlade, rekao: „Ako Kongres ne pomogne Ukrajini, Ukrajina će izgubiti rat.“
Rusija je proteklih dana osvojila dodatna područja na istoku Ukrajine, pogotovo na dijelu fronta u blizini grada Časiv Jara, oko kojeg se vode teške borbe.
„Bez podrške Kongresa, nama će biti teško da pobijedimo ili čak da preživimo“, naglasio je Zelenski. Ukrajinski predsjednik je osim toga ponovio upozorenje da bi Rusija, u slučaju da Ukrajina izgubi rat, mogla „napasti i druge države“.
Bitka za Časiv Jar
Trenutna situacija na frontu u blizini Časiv Jara je „prilično teška i napeta“, izjavio je portparol 26. artiljerijske brigade Oleh Kalašnjikov u nedelju na ukrajinskoj televiziji.
Prema njegovim navodima, ukrajinske snage su do sada oko Časiv Jara uspijevale da odole ruskim napadima, te je dodao da su moskovske trupe „u fazi povlačenja“.
Predstavnici ruske vlade su pak u petak, kako je objavila ruska novinska agencija RIA, saopštili da su ruski vojnici ušli u rubne kvartove grada koji je pretvoren u utvrdu ukrajinskih snaga. Ukrajina je te navode demantovala.
Časiv Jar se nalazio u regionu Donjecka, i izgleda da je taj grad sledeći veliki cilj ruske vojske. Strateški važno mjesto se nalazi samo nekoliko kilometara zapadnije od Bahmuta, grada kojeg su Rusi zauzeli u maju prošle godine, i to nakon višemjesečnih, žestokih borbi.
U slučaju da ruske snage zauzmu Časiv Jar, to bi značilo da mogu pojačati napade na Kramatorsk u Donbasu, veći grad koji je pre rata brojao oko 160.000 stanovnika, a nalazi se oko 30 kilometara jugoistočno od Časiv Jara.
Oružje i municija za Ukrajinu
SAD su od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine najvažniji donator vojne pomoći Kijevu.
No, od prošle godine republikanci u Kongresu, pod pritiskom bivšeg i možda budućeg šefa Bele kuće Donalda Trampa, blokiraju novi paket vojne i finansijske podrške.
Radi se o paketu pomoći teškom oko 60 milijardi dolara. U Kongresu ovog ponedeljka počinje prvo zasijedanje nakon proljećne pauze.
Ukrajina se u odbrani od ruske agresije već neko vrijeme suočava s manjkom municije, te doslovno zavisi od vojne pomoći iz inostranstva. Odugovlačenje oko slanja novog paketa vojne pomoći iz SAD dodatno otežava napore ukrajinskih snaga po pitanju odbrane od ruskih trupa.
Britanski šef diplomatije Dejvid Kameron namjerava da se tokom posjete SAD zauzme oko deblokade slanja američke vojne pomoći Kijevu.
Kako piše britanski list Telegraf, Kameron će tokom susreta s republikanskim predsjednikom Predstavničkog doma u Vašingtonu, Majkom Džonsonom, upozoriti svog domaćina da SAD ugrožavaju sigurnost Zapada ako se i dalje protive slanju vojne pomoći.
Napad na nuklearku Zaporožje?
Rusija je uto optužila Ukrajinu da je dronovima napala nuklearku Zaporožje. U napadu je povrijeđeno troje radnika atomske centrale, tvrde Rusi.
Ukrajina je demantovala te navode o napadu na nuklearku koja se nalazi pod ruskom kontrolom.
Ruski atomski koncern Rosatom saopštio je prethodno da su Ukrajinci izveli napad u blizini kantine te nuklearke, na području na kojem se vršio pretovar, odnosno na kupolu šestog reaktora.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je potvrdila da su njeni stručnjaci informisani o napadu dronovima na Zaporožje. Zabeležena su tri „pogotka“ na to postrojenje, tvrdi se.
Šteta zabilježena na bloku 6 doduše ne ugrožava nuklearnu sigurnost, ali ipak se radi o teškom incidentu koji je ugrozio sigurnost reaktora, saopštio je šef IAEA-a Rafael Grosi.
On je ponovio upozorenje po pitanju mogućih rizika takvih napada, te je pozvao sve strane da odustanu od bilo kakvih akcija koje bi mogle ugroziti nuklearnu sigurnost. Takvi „bezobzirni napadi znatno povećavaju rizik teške atomske havarije i moraju odmah prestati“.
Ukrajina demantuje napad
Andrij Jusov, portparol Glavne direkcije tajnih službi Ukrajine, rekao je da Kijev nema nikakve veze s incidentima u nuklearki. „Ukrajina ne učestvuje ni u kakvim oružanim provokacijama na području nuklearne elektrane Zaporožje koje je Rusija ilegalno zauzela“, rekao je on.
I dodao kako su ruski napadi, pa i simulacija ukrajinskih napada na teritoriju nuklearke Zaporožje, kriminal i odavno poznata praksa ruskih osvajača.
Ruske trupe su najveću nuklearku na evropskom tlu zauzele neposredno nakon početka invazije. Vlade u Kijevu i Moskvi međusobno su se optuživale za učestale napade na atomsko postrojenje.
IAEA je u više navrata upozoravala na potencijalnu nuklearnu katastrofu. Šest reaktora nuklearne centrale Zaporožje – najveće u Evropi – već mesecima miruju, ali za održavanje funkcionalnosti sistema hlađenja potrebni su struja i osoblje.
Napadi dronovima na kritičnu infrastrukturu
Rusija je tokom protekle noći lansirala više od dvadeset dronova na Ukrajinu. Cilj je prije svega bila kritična infrastruktura na jugu i istoku zemlje, saopštilo je Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo.
Ukrajinske snage su na području Odese, Mikolajiva, Kirovograda, Hmeljnickog i Žitomira uništile 17 dronova tipa Šahed, proizvedenih u Iranu, objavljeno je na Telegramu.
U regionu Zaporožja je po ukrajinskim navodima u napadu ruskih trupa ubijeno troje ljudi, a najmanje troje je ranjeno. Više je osoba povređeno u regionu Harkov na severoistoku zemlje, tvrde ukrajinski zvaničnici.
Lavrov u Kini
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov stigao je u posjetu Kini. To je potvrdilo Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.
Lavrov bi tokom boravka u Kini trebalo da se sastane sa svojim kolegom Vangom Jiem, te razgovara o čitavom nizu „vrućih tema“, potvrđeno je iz Moskve.
Među tim temama je i pitanje poboljšanja saradnje dviju zemalja u okviru međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Grupe 20, ali i rat u Ukrajini, te situacija u azijsko-pacifičkom regionu.