Zaustavljanje širenja NATO-a bio je jedan od razloga koji je Putin naveo za svoju invaziju na Ukrajinu. Sada se ruski lider suočava sa još većim savezom od 32 članice umesto predratnog bloka od 30 zemalja.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan postao je najnovija istaknuta ličnost bliska Vladimiru Putinu koja je naizgled okrenula leđa ruskom lideru.
Zaustavljanje širenja NATO-a bio je jedan od razloga koji je Putin naveo za svoju invaziju na Ukrajinu, ali se ruski lider sada suočava sa još većim savezom od 32 članice umesto predratnog bloka od 30 zemalja, nakon što je Erdogan odustao od prigovora Ankare na članstvo Stokholma. Švedska će se sada pridružiti Finskoj u napuštanju decenije neutralnosti.
Erdoganov iznenadni preokret dogodio se nešto više od dve nedelje nakon što je vođa plaćenika Vagner grupe Jevgenij Prigožin pokrenuo pobunu protiv ruskog predsednika.
"Erdogan je možda zaključio da je klađenje na Putina nakon pobune izgledalo manje mudro", rekao je Danijel Frid iz Atlantskog saveta za Newsweek, dodajući da su događaji od 24. juna signalizirali "slabost režima".
Turski predsednik je prošao usku liniju između protivljenja ruskoj invaziji na Ukrajinu i održavanja bliskih veza sa Putinom, čak je hvalio "posebne odnose" svoje zemlje sa ruskim liderom.
Erdogan je odbio da se pridruži sankcijama Zapada protiv Moskve (dok je Kijev koristio dronove turske proizvodnje za borbe sa ruskim snagama). Takođe je pomogao UN da posreduju sa Rusijom u obnavljanju izvoza žitarica iz Ukrajine, sprečavajući potencijalnu globalnu krizu sa hranom.
"Turska nikada nije bila saveznik u formalnom smislu, ali se nije pridružila embargu protiv Rusije i bila je glavni trgovinski partner", rekao je Timur Kuran, profesor političkih nauka na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.
Turska veoma očigledno ponizila Rusiju
Kuran je rekao da je primetno da je Erdogan podržao pristupanje Ukrajine NATO-u, pustio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se vrati iz Turske sa komandantima bivšeg ukrajinskog garnizona u Marijupolju - Rusija je rekla da je taj potez prekršio sporazum o razmeni zatvorenika iz 2022. - i odustao od prigovora na ulazak Švedske u NATO, "sve u roku od 72 sata".
"Kroz ove i više poteza, Turska je veoma očigledno ponizila Rusiju, ponovo se posvetila Zapadu i održala ujedinjenje NATO-a u njegovom protivljenju ruskom ekspanzionizmu", rekao je Kuran. "U tom procesu, to je pogoršalo izolaciju Rusije."
Kao jedna od 31 članice NATO-a, Turska ima pravo veta da blokira bilo koju zemlju da se pridruži, kao i Mađarska, koja je ranije stala na stranu Ankare u prigovoru na kandidaturu Stokholma. Budimpešta je od tada signalizirala da će ga dati.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji se smatra Putinovim najvećim saveznikom u EU, nazvao je Zelenskog "protivnikom" nedeljama nakon što su ruske snage napale Ukrajinu u februaru 2022. On je kritikovao sankcije Rusiji, a njegova vlada se uzdržala od isporuke oružja Ukrajini. U međuvremenu, Rusija obezbeđuje Mađarskoj energetske resurse i učestvuje u izgradnji nove nuklearne elektrane Paks II.
Ali, u martu je potpredsednik mađarskog parlamenta Čaba Hende saopštio da se očekuje da će Budimpešta glasati za članstvo Švedske u NATO.
"Mešovite poruke"
Putin ne gubi samo saveznike na međunarodnom, već i na unutrašnjem planu, o čemu svedoči Prigožinova kratkotrajna pobuna krajem juna. Uspon Vagnerovog šefa do primaoca državnih fondova vrednih milijardi dolara bio je zasnovan na njegovom bliskom odnosu sa Putinom, čiji autoritet sada osporava.
Danijel Frid, iz istraživačkog centra Atlantskog saveta sa sedištem u SAD, primetio je da je Erdogan mnogo oštrije odgovorio na pokušaj njegovog svrgavanja 2016. Desetine hiljada ljudi uhapšeno je nakon neuspelog pokušaja državnog udara. Nasuprot tome, Putin se sastao sa Prigožinom 29. juna, posle marša na Moskvu, navodi Kremlj.
"Erdoganova reakcija na neuspeli državni udar u Turskoj 2016. nije pokazala tako pomešane poruke", rekao je Frid.
Putin je u junu uklonio jednog od svojih glavnih medijskih saveznika, Sergeja Mihajlova, sa funkcije šefa državne novinske agencije Tass.
Institut za proučavanje rata (ISW) sugerisao je da je Kremlj "nezadovoljan medijskim izveštavanjem o oružanoj pobuni Vagner grupe i naglašava kontinuiranu važnost lojalnosti Putinu nad profesionalnim dostignućima".