Ruski predsednik bi nakon odluke da otkaže tradicionalnu godišnju konferenciju, mogao da proglasi kapitulaciju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je ove nedelje da ruski predsednik Vladimir Putin neće održati tradicionalnu konferenciju za novinare krajem godine. Kon Koflin, iz britanskog Telegrafa, u analizi koju je u četvrtak objavio pod naslovom "Putinova iznenadna kapitulacija je realan scenario“, smatra da je to siguran znak da "na Putinovom dvoru nije sve u redu“ jer je konferencija redovno bila među njegovim najvažnijim javnim nastupima.
Godišnja konferencija idealna je prilika da se Putin pohvali vojim dostignućima. Sve bi se direktno prenosilo na televiziji, iako bi događaj mogao da se pretvori u iscrpljujući maraton u trajanju do četiri i po sata.
Kako to da Herson više nije pod ruskom kontrolom
Telegraf zato piše da je velika šteta što je Putin otkazao ovogodišnju konferenciju za novinare posle svega što je uradio i što mu se desilo u Ukrajini. "Bilo bi fascinantno čuti od ruskog lidera kako napreduje njegova 'specijalna vojna operacija' ili kakav je život na novo pripojenim teritorijama istočne Ukrajine pod ruskom vlašću. Odnosno u onim oblastima koje Ukrajinci još nisu oslobodili“, piše Koflin.
Iako nema objašnjenja za otkazivanje konferencije, uveliko se spekuliše da Putin ne usuđuje da se javno pojavi posle poniženja koja je ruska vojska doživela tokom rata u Ukrajini. Čak i da su mu sva pitanja unapred poznata, od njega bi se i dalje očekivalo da objasni kako strateški važni gradovi poput Hersona više nisu pod ruskom kontrolom.
"Kremlj zna da čak ni njegova sofisticirana propaganda ne može da sakrije činjenicu da je 2022. godina bila godina katastrofe za Putina i rusku vojsku, i to u takvim razmerama da su čak i obični Rusi sada sasvim svesni poraza koje su pretrpeli, i najnovije ankete pokazuju da ih samo četvrtina podržava njegova nova tzv veliki otadžbinski rat“, dodaje Koflin.
Zapadne sankcije imaju iscrpljujući efekat na rusku ekonomiju
On takođe podseća da su Rusi, suočeni sa nedostatkom ljudstva i opreme (sam Putin je početkom nedelje priznao da vojska ima problema sa snabdevanjem trupa zimskom odećom na linijama fronta), morali da pribegnu upotrebi iranskih dronova za napade na ukrajinsku infrastrukturu i da je to zapravo jedina taktika koja je preostala Kremlju u pokušaju da nastavi invaziju. U međuvremenu, čak i ta taktika je počela da daje manje rezultata jer su se Ukrajinci prilagodili i sve uspešnije presreću dronove i obaraju ih pre nego što pogode svoje mete. A sposobnost odbrane Kijeva uskoro će biti još jača nakon dolaska moćnih sistema Patriot, čiju je isporuku najavila administracija američkog predsednika Džoa Bajdena .
Analitičar Telegrafa naglašava da Putin nije samo u defanzivi na bojnom polju. "Šta god da pričaju njegove pristalice širom sveta, zapadne sankcije deluju iscrpljujuće na rusku ekonomiju, a nade Kremlja da će njihove finansije spasiti visoke cene nafte nisu se obistinile. U stvari, cene su potonule u svetlu ekonomske krize sa kojom se trenutno suočavaju industrijske velesile“.
Pregovori su dobra ideja, ali Zapad bi mogao da upadne u zamku
Putinu, piše Kaflin, ponestaje opcija, pa je sve izvesnije da bi uskoro mogao biti zainteresovan za pregovore. On napominje da su brojni zapadni lideri, uključujući Bajdena i francuskog predsednika Emanuela Makrona , već neko vreme insistirali na pregovorima, a neki su navodno čak vršili pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se okrene u tom pravcu. Tu se Turska ističe kao mogući posrednik između dve zaraćene strane.
Iz Putinove perspektive, smatra Kaflin, pregovori bi mu pomogli da prevaziđe najprioritetnije probleme, pa tumači da Kremlj s vremena na vreme ponavlja da je "otvoren" za pregovore, prenosi Telegram.
Ipak, na kraju upozorava da, iako je prekid krvoprolića svakako dobrodošao, Zapad ne bi trebalo da upadne u Putinovu zamku. On podseća da je Rusija pre invazije već pregovarala o sporazumima iz Minska sa Ukrajinom, ali da je malo toga postignuto jer je Moskva uporno odbijala ideju o povlačenju sa okupiranog Krima ili odustajanju od Donbasa. "Dalje, svaki budući pregovori moraju se baviti brojnim ratnim zločinima koje su počinile Putinove snage od početka invazije. Razgovori u cilju okončanja sukoba mogu izgledati kao dobra ideja, ali ne ako to znači da će se despot izvući“, zaključuje svoju analizu Koflin.