Vladimir Putin bi mogao da ove zime dobije neočekivanu "pomoć".
Analitičari kažu da se ruski predsjednik Vladimir Putin nada hladnoj zimi ili dužem periodu velikih hladnoća nakon što je obustavio izvoz gasa u Evropu zbog evropske podrške Ukrajini. Još jedna hladna zima kao 2010/2011. ili duži arktički ledeni talas poput “Zvijeri sa istoka“ koji je pogodio zapadnu Evropu iz Sibira 2018. mogao bi da izazove probleme koji mogu da oslabe evropsku odlučnost u pomaganju Ukrajini.
“Energetsko oružje ima jedan metak u cijevi, a on ga je upravo ispalio. Evropljani će ove zime doživjeti najgore“, rekao je Eliot A. Koen, ratni istoričar i stručnjak za bezbjednost u Centru za strateške i međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins.
U mnogim zemljama se apeluje na domaćinstva da smanje temperaturu na termostatima, a preduzeća da smanje potrošnju energije u okviru plana EU da smanje potrošnju gasa ove zime za 15 odsto u odnosu na prosjek. Evropske zemlje poslednjih mjeseci ubrzano pune strateške rezerve kupujući gas po rekordnim cijenama, između ostalih, iz Alžira, Katara, Norveške i SAD. Evropski skladišni kapaciteti su sada skoro popunjeni, do skoro 90 odsto kapaciteta, što je velika sigurnost za potrošače i preduzeća koja se oslanjaju na gas za grijanje svojih domova, kancelarija i fabrika.
“Evropa je u dobroj poziciji da preživi zimu pod normalnim vremenskim uslovima“, rekla je za AFP Alireza Nahvi, naučnik iz konsultantske kuće za energetiku Wood Mackenzie.
Rizik od hladnih talasa
S obzirom na to koliko je toga na kocki, sezonske vremenske prognoze postale su veoma važne, a trgovci i kreatori politike posebnu pažnju obraćaju na izvještaje Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze koji finansira EU. Njihova služba za klimatske promjene “Kopernik” priprema tromjesečne prognoze koje procjenjuju vjerovatnoću različitih vremenskih obrazaca širom kontinenta, koristeći superkompjuter koji obrađuje podatke nacionalnih meteoroloških službi.
“Bili smo zaista zauzeti poslednjih nekoliko nedelja. Ove godine postoji jasno geopolitičko interesovanje za ovo pitanje“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikove službe za klimatske promene, uoči objavljivanja njihove prognoze za novembar-januar.
Iako je još rano davati pouzdane prognoze za zimu, prve indicije su da će uglavnom biti toplo, ali uz rizik od ranih hladnih talasa u novembru i decembru.
"Kada počne zima, pravac vjetra je bitan. Ako budemo imali jak istočni vjetar i snijeg iznad Evrope od sredine novembra do decembra, to će sigurno uticati na potražnju gasa, cijene i geopolitiku", objasnio je Buontempo.
S druge strane, posle rekordno toplog ljeta u Evropi, Atlantski okean je topliji nego inače, zbog čega bi temperature trebalo da budu veće kada vjetrovi duvaju na zapad.
“Ostajem pri tome da će, vjerovatno, generalno biti toplija zima, ali je veća vjerovatnoća da će na početku biti hladnijih perioda“, dodao je on.
Ahilova peta
Međunarodna agencija za energetiku testira sposobnost Evrope da preživi ovu zimu bez ruskog gasa.
Uz prosječne temperature i pod uslovom da ove godine potražnja za gasom bude oko devet odsto niža od prosjeka, vjeruje se da će kontinent preživjeti zimu bez većih smetnji.
“Ako uopšte ne budemo imali ruski gas, a zima će biti oko 10 odsto hladnija od proseka, to će izvršiti pritisak na evropski gasni sistem“, upozorio je analitičar Gergeli Molnar.
Drugi važan faktor biće nivoi zaliha. Iako su skladišta sada popunjena oko 90 odsto, sav taj gas ne može da se iskoristi. Kako se zalihe smanjuju, pritisak opada, što znači da je poslednjih 30 procenata teško koristiti. Kasni hladni talas u februaru ili martu, kada će pritisak biti nizak, agencija je u nedavnom izvještaju opisala kao 'Ahilovu petu evropske bezbjednosti gasa'. Molnar je takođe naglasio da je vrijeme sve važnije za obnovljive izvore energije, koji čine sve veći udio u evropskom energetskom miksu.
“Epizoda koju treba pamtiti je 'Zvijer sa istoka' koja je zaista pokazala koliko gasni sistem može biti ranjiv na jak talas hladnoće", rekao je on.