Zdenko Baković počeo je devedesetih godina prošlog veka s malom prodavnicom u rodnom gradu, a zatim je šireći porodicu proširivao i posao, tako da danas ima osmoro dece i osamnaest prodajnih objekata!
Zdenko Baković iz Tomislavgrada počeo je posao sa jednom malom, porodičnom piljarom, da bi napornim radom, za dvadesetak godina razvio lanac marketa koji sada zapošljava preko 170 radnika, među kojima je i sedmoro njegove dece, dok je osmo ostalo da radi u Zagrebu nakon završenog fakulteta. Baković je kompletan kapital stvorio u Bosni i Hercegovini, a kako su rasla deca, tako je rastao i porodična zarada. Sva deca su još tokom školovanja, tokom raspusta, radila u porodičnoj firmi. Neki u magacinu, drugi u restoranu ili samoposluzi, a neki od njih danas zauzimaju menadžerske pozicije u porodičnoj firmi.
"Krenuli smo početkom devedesetih godina prošlog veka, tako da nas je rat zatekao u početnoj fazi poslovanja. Tokom rata smo radili smanjenim intenzitetom, a kad se završio, počela je ozbiljnija priča. Početkom 1998. godine otvorili smo manji prodajni centar od 600 kvadrata. Imali smo kompjuterske kase, što je u to vreme bila skoro pa revolucija. Posle 25 godina rada, došli smo do brojke od 18 maloprodajnih mesta različitog formata, sa nekoliko većih centara i supermarketa", objašnjava Zdenko Baković u reportaži koju je uradio Srećko Stipović i objavio na svom kanalu na jutjubu.
Baković kaže da je ponosan što je počeo od nule i što je sve izgradio svojim radom, korak po korak, nijednog trenutka ne razmišljajući da iz rodnog mesta ode u inostranstvo poput nekih njegovih zemljaka.
Počeo sam od nule
"Počeo sam od ničega, za razliku od nekih mojih sunarodnika koji su donosili kapital iz inostranstva gde su radili i s tim novcem otpočinjali biznis. Korak po korak, laganim napretkom, došao do ovde gde sam sada. Bilo je suza, ali i smeha. Najviše nas je omeo rat, jer je tada bilo teško poslovati. Imamo dosta domaćih kooperanata s kojima sarađujemo, posebno s juge Hercegovine. Inače, ovo je porodični posao u koji su uključena skoro sva moja deca, njih sedmoro… Tu su sad i unuci, moj najstariji sin ima četvoro dece."
Ovaj preduzetnik kaže da namerava da nastavi sa širenjem svog posla, ali da mu problem počinje da predstavlja nedostatak kvalifikovane radne snage, te da ova teškoća postaje sve očiglednija.
"Planiramo da se i dalje širimo, pogotovo što dolaze mlađi ljudi na vlast u zemlji, koji imaju više sluha za nas privatne preduzetnike, mada ne mogu da se požalim, nisam imao mnogo loših iskustava u prošlosti. Po meni, najveći problem je što mnogo mladih odlazi, pogotovo stručnih kadrova, koji nam već hronično nedostaju. Mi se još nekako snalazimo za radnu snagu, ali sve teže."
Baković ističe da više nema lista za čekanje posla kao što je nekada bilo i da su, po njemu, nove generacije mladih ljudi dezorijentisane jer im je teško da usklade realnost sa pričama o životu u zapadnim zemljama koje viđaju u medijima.
Dolaze nam radnici iz Bangladeša
"Mlađe generacije su pomalo dezorijentisane u svim tim pričama. Ni sami ne znaju ni šta bi, ni kako bi. Ugledaju se na zapadne priče koje nisu uvek onakve kakve ih mediji stvaraju. Nekad smo imali listu ljudi koji su čekali da dobiju posao kod nas, u poslednje vreme toga više nema. Za sada, kao što sam rekao, imamo dovoljno ljudi, ali za neke nove projekte, pogotovo ako su veći, teško da bi se našao odgovarajući broj zaposlenih. Vidite, poslodavci su počeli da uvoze radnu snagu, tu sad imamo i radnike iz Bangladeša", objašnjava Baković.