Postoje brojna svedočenja o tome da su se dešavala čuda na grčkom ostrvu Egina, za koje se veruje da ima isceliteljske moći i da pomaže onima koji boluju od teških bolesti, a naročito obolelima od raka!
Egina je ostrvo u Egejskom moru u Grčkoj. Nalazi se u središnjem delu Saronskog zaliva, koji po ovom ostrvu nosi još i ime Eginski zaliv. Od Atine je udaljena oko 30 km vazdušnom linijom. Od atinske luke Pirej do Egine možete doći brodom ili hidrogliserom. Cena karte za brod je 10 eura. Hidrogliser je malo skuplji (15 eura), ali će vam zato njime trebati otprilike pola sata manje da stignete.
Tradicionalna delatnost na ostrvu je oduvek bila poljoprivreda i posebno su čuveni pistaći koji se ovde gaje. Ipak, poslednjih godina dominira turizam, što i nije čudno, s obzirom na odličnu saobraćajnu povezanost sa Atinom, tako da je ovo ostrvo česta destinacija Atinjana tokom vikenda i praznika. Prijatna klima, prelepe plaže i brojni antički lokaliteti koje možete posetiti, čine Eginu savršenim mestom za odmor.
Najveće naselje na ostrvu je istoimeni gradić Egina na severozapadu gde se nalazi i čuveni manastir Sveti Nektarije Eginski koji predstavlja značajan centar mnogih hodočasnih putovanja. Udaljen je oko 5 km od centra grada. U slučaju da ne putujete organizovano, iz grada do manastira možete stići i peške, ako vam ne smeta što put skoro sve vreme ide uzbrdo, a možete i uzeti taksi koji košta 10-ak eura u jednom pravcu.
Ko je bio Sveti Nektarije Eginski?
Sveti Nektarije Eginski je bio pravoslavni teolog i svetitelj. Smatra se velikim isceliteljem i čudotvorcem. Rođen je u Trakiji 1. oktobra 1846. godine. Od svoje 20-e godine je počeo da radi kao učitelj u gradu Hiosu, a posle 10 godina službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. 1885. godine je primio monaški postrig pod imenom Nektarije (“napitak besmrtnika”). Narednih godina je živeo u Atini, gde je i diplomirao na Bogoslovskom fakultetu.
U nekoliko godina nakon toga je rukopoložen u čin sveštenika, zatim primio čin arhimandrita, postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije i izabran za mitropolita Pentapolskog. Između 1894. i 1908. godine vodio je teološku školu u Atini, a onda se penzionisao. Svoje dane u penziji je proveo u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj je i dobio naziv Eginski. Postoji predanje da je Nektarije došao na Eginu da nađe mesto na kom će podići manastir, da su mu se javili Sveti Mina i Sveti Dionisije Zakitonski koji su mu pokazali mesto na kom je nekada davno bio manastir, i on je odlučio da ga podigne baš tu. Sveti Nektarije Eginski preminuo je u bolnici u Atini 1920. godine, pretpostavlja se od raka prostate. Kanonizovan je od strane Carigradske patrijaršije 1961. godine i bio je poslednji kanonizovan svetitelj grčke pravoslavne crkve.
Postoje brojna svedočenja o tome da su se dešavala čuda nad njegovim moštima, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći i da pomažu onima koji boluju od teških bolesti, a naročito obolelima od raka. Vernici koji su iz Egine često govore da im je dolazio u san i davao savete vezane za brže ozdravljenje. Vernici u manastir dolaze da se poklone Svetom Nektariju i da na njegovim moštima osvete jastučnicu, peškir ili šal, koji bi nakon toga bolesnici trebalo da nose.
Gde se nalazi manastir?
Manastir se nalazi na gotovo najvišoj tački ostrva. To je kompleks koji se sastoji od manastira svete Trojice, nove crkve, ćelije u kojoj je Sveti Nektarije Eginski boravio, kapele i konaka. U novoj velelepnoj crkvi se nalazi njegove mošti, u srebrnom sarkofagu. Crkva je zgrađena u vizantijskom stilu, sa velikom polukružnom kupolom i dva zvonika. Ovde vernici dolaze da se poklone i da osveštaju predmete koje su doneli polaganjem na sarkofag. Unutra se nalaze i brojne ikone, a posebno se ističe ikona Svetog Nektarija, ukrašena zlatnim i srebrnim pločicama, koje Grci prinose sa molbom za ozdravljenje. U manastiru svete Trojice nalazi se svetiteljeva glava, kao i deo moštiju.
U okviru kompleksa se nalazi i ćelija u kojoj je nekada živeo Sveti Nektarije Eginski. Prostorija ima potpuno autentičan izgled i tu se još uvek nalaze njegove lične stvari. Monahinje dozvoljavaju da teži bolesnici legnu na krevet na kome je on spavao i pomole se. Na izlazu iz ćelije nailazi se na veliki kamen, koji je donet iz njegovog rodnog mesta. U blizini je i kapela u kojoj se nalazi mermerni grob. Tu je Sveti Nektarije Eginski bio sahranjen sve do vađenja moštiju. Postoje i dve prodavnice sa ikonama, i osveštanim uljem, koje se može sipati u maslinovo ulje i tako piti svaki dan po jedna kašika, takođe u cilju izlečenja bolesti. Prostor oko manastira je veoma lepo uređen, ukrašen cvećem i zelenilom, tako da je pravo uživanje šetati se dvorištem manastira, a svi koji ga posete vrate se puni utisaka i kažu da su na ovom svetom mestu osetili neverovatan mir.