"Preuzimam odgovornost i smatram da je taj čin jedino rešenje. Na ovaj način možda izazovem reakciju i buđenje ekipe", rekao je sada već bivši trener vaterpolista Crvene zvezde.
Dejan Savić (43) od juče nije trener vaterpolista Crvene zvezde.
Savić se odlučio na odlazak iz kluba posle niza loših rezultata, piše "Sportski žurnal" u broju od petka.
"Posle niza neuspeha i loših rezutlata, kao i eliminacije iz Kupa Srbije, savest i dostojanstvo ne daju mi mira i to je razlog zbog kog sam podneo neopozivu ostavku na mesto trenera Crvene zvezde. Nisam uspeo da povežem osnovne parametre za stvaranje tima i nije bilo lako pronaći kompromis između ličnog sistema vrednosti, načina rada i shvatanja vaterpolo igre sa onim što se od mene kao trenera očekivalo", obrazložio je Savić, koji je sa crveno-belom kapicom na glavi u sezoni 2010/11 završio nezaboravnu igračku karijeru.
"NIJE ZBOG SUKOBA, VEĆ IZ MORALNIH RAZLOGA"
Savić je i dalje nacionalni rekorder sa 444 nastupa za reprezentaciju, za koju je postigao 405 golova i osvojio četiri olimpijske, četiri svetske i pet evropskih medalja.
Beograđanin je kao trener Crvene zvezde u periodu od 2011. do 2015. godine doneo klubu titulu šampiona Evrope, prvu u istoriji, uz dve titule prvaka Srbije.
Na "Tašmajdan" se vratio na leto 2017, kada je i pretpostavio da neće biti lako, pa je na promociji rekao da se na taj potez odlučio da "sebi malo zagorča život".
"Preuzimam odgovornost i smatram da je taj čin jedino rešenje. Na ovaj način možda izazovem reakciju i buđenje ekipe, koja će nadam se pokazati kvalitet u daljem takmičenju. Želim svima sreću i uspeh. Dugujem upravi Zvezde veliku zahvalnost na ukazanoj prilici i želim im da razumeju da je ovo moralni čin, a ne posledica ishitrene odluke zbog sukoba, konflikta ili nesporazuma", dodao je Savić, koji će nastaviti da radi kao selektor reprezentacije Srbije.
Od kada je 2012. nasledio Dejana Udovičića na mestu selektora reprezentacije, Savić je priredio nezapamćenu dominaciju u svetskom vaterpolu i sa "delfinima" do danas osvojio olimpijsko (2016), svetsko (2015) i tri evropska zlata (2014, 2016, 2018), uz pet uzastopnih trijumfa u Svetskoj ligi (2013, 2014, 2015, 2016, 2017).
Srbija je u jednom trenutku bila osvajač četiri najprestižnija takmičenja u vaterpolu: Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva, Evropskog prvenstva i Svetske lige.