Bivši trener košarkaša Partizana Duško Vujošević otvoreno o svemu - klubu, ljudima koji ga sada vode, slučaju "majice", o vaspitanom Leu Vestermanu, novcu koji mu se duguje, odnosu vlasti prema crno-belima... I Peković u idealnoj petorci
Duško Vujošević nije više u Partizanu, ali on, zapravo, nikada neće prestati da bude deo Partizana. Ako ništa drugo, ima mnogo navijača koji ga pominje svakodnevno, koji mu skandiraju i danas, koji priželjkuju da se nekada vrati, jer ne zaboravljaju dugogodišnju dominaciju crno-belih pod njegovom dirigentskom palicom.
Ali, Vujošević je sada ogorčen. Ogorčen na ljude koji sada vode Partizan, njegove dojučerašnje saborce, prijatelje, koji su mu okrenuli leđa. Naziva ih "poslušnicima" i između njih i Partizana nikada neće staviti znak jednakosti.
Borba za KK Partizan, svakodnevni više nego predani rad u klubu, sa mnoštvom igrača, za posledicu je imao ozbiljno pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, pa sada u Francuskoj, gde radi kao trener Limoža, ide na dijalize.
Cela priča oko Partizana i načina na koji je "otišao", ili kako on kaže - oteran, naterala ga je i da dobro razmisli pre nego što je u intervjuu za navijački sajt partizan.net, odgovorio na pitanje da li bi se jednog dana vratio u klub:
"U Srbiju ću se, svakako, vratiti... a Partizan je, bogami, teška priča. Boreći se za Partizan proizveo sam toliko ličnih neprijatelja, što u drugim klubovima, pa u vlasti, a potom i u Partizanu, i sada postoji ogroman interes da se ja ne vratim. Ja nemam neku veliku spremnost, dosta sam ja potrošen u Partizanu. Čujem priče da su potrošili Peru Božića. Jeste, potrošili su ga, možda je mogao da bude dobar sportski direktor, zašto mu to nisu dali, nego su ga bez ijednog treninga dali da vodi odličan klub. A što nisu izabrali Gašića? Lojalan čovek, odličan trener. Trebalo je, dakle, raskinuti sve veze... Emocija prema Partizanu i delje postoji, ali ne prema tim ljudima (u upravi). Njih ne smatram Partizanom".
Prisetivši se jednog ranijeg intervjua, leta pre nego što se razišao sa Partizanom (kada je Nikola Peković došao za novog predsednika), Vujošević je rekao da i jeste očekivao dalji razvoj događaja, ali i da je takođe očekivao ljudski razgovor, a ne "onakav".
"Cela parada je urađena da bih se ja sklonio. Svi su ostali, pokazali su se kao poslušni... Još ranije sam znao da sam ušao u ozbiljan problem, jer sam jedini govorio o finansijskoj situaciji. Znam da je to jako smetalo ljudima na vlasti, a vremenom i ljudima u klubu, koji nisu bili zabrinuti da li ja i igrači dobijamo stipendije i plate, već da li oni dobijaju svoje crno-bele plate", kaže Vujošević.
Citirajući veliku Šekspirovu misao "Čovek treba da bude spreman na sve i to je sve", Vujošević kaže da tu rečenicu često izgovara, ali da mu je veoma teško palo kada se desilo sve to sa Partizanom.
"Jeste, čovek treba da bude spreman na sve i to je sve. Ali, to je jako, jako teško... Ipak sam to vrlo teško podnosio i na neki način jedva sam dočekao prvu ponudu da se sklonim iz te situacije", dodaje.
Krivo mu je što se Partizan nalazi u teškoj situaciji, optužujući vlast u Srbiji da je značajno doprinela svemu tome.
"Ne znam iz kog razloga Zvezdin uspeh se gradio na Partizanovom neuspehu. Moglo je da bude - dva velika kluba, da se pomogne Zvezdi a da se ne ruši Partizan. Vlast i veliki navijač Zvezde su uradili sve da mnogo oslabe Partizan", dodaje.
Vujošević tvrdi i da je "vrh države ucenio Partizan da ne igra Evrokup, jer, u suprotnom, ne bi imao nijednog sponzora".
"A istovremeno, država je učinila sve da pomogne Zvezdi, da dobije organizaciju Fajnal-fora Evrolige i ljudi iz Partizana se nisu baš pokazali čvrstim ljudima. Saznao sam da su oni od iz Saveza tražili onako oštro pismo (u vezi sa odustajanjem Partizana od Evrokupa) da bi imali alibi pred navijačima zašto izlaze iz Evrokupa, a stvarni razlog je bio strah od vlasti", kaže Vujošević.
Bivši trener Partizana ima velika potraživanja od beogradskog kluba, taksativno nabrojavši koliko su mu ostali dužni, uz ogradu da zna da e biti "mnogo manipulacija u javnosti u vezi sa tim" i o njegovoj ljubavi prema Partizanu.
"Sa Partizanom, odnosno ljudima u Partizanu, imam problem. Ružno smo se rastali, ali je ostala je moja emocija. Moje srce jeste partizansko, i ostaće, ali u momentu ružnog rastanka, Partizan mi je ostao dužan velike pare. Dug je oko 800.000 evra. Ja sam imao ugovor na tri godine - 300.000, 300.000 i 200.000 evra. Međutim, to su umanjili za iznos svih kazni koje su meni izrečene u ABA i domaćoj ligi, nekih 80.000 evra, plus račun za moj privatni mobilni telefon od 12.000 evra. dakle, nekih 100.000 evra su odbili od toga. Ostalo su se obabezali da isplate na 6 godina. Prvu ratu od 150.000 evra sam dobio, a ostalo je da mi godišnje daju još po 50.000 evra", kaže Vujošević.
Nastavio je, anticipirajući razne komentare o tome "koliko košta njegova ljubav", kako bi ga razumeli navijači i to onaj veći deo "koji nisu profesionalci":
"Da mi ne bi spočitavali tobož da ne volim Partizan, znate, ja ne trgujem svojom ljubavlju. Sa Partizanom sam radio, a nisam ni mnogo brinuo oko pravnih stvari u tom ugovoru, jer sam im verovao. Trenerski posso je dobro plaćen, ali skupo košta. Mene je sedenje na klupi Partizana dovelo do teškog zdravstvenog stanja, sad sam na dijalizi. Ja nemam rezervno zanimanje, nemam nikakve građevinske firme, nekakve marketinške delatnosti, niti sam u transferima igrača 'grebao' i 'talio'... To sa mnom nije slučaj. Danonoćno sam radio za Partizan, dajući sve od sebe, radeći sa igrači da postanu i dobri ljudi i dobri košarkaši. Rezultati su redovno stizali, titule smo osvajali u kontinutitetu, mnogo je igrača koji su prodati da bi klub mogao da kako-tako preživljava... Rezultati su bili redovni, a primanja krajnje neredovna!".
Imao je poruku za sadašnju upravu Partizana:
"Tim ljudima koji su me smenili po instrukciji Vučića i koji mu se sada zahvaljuju, sigurno neću oprostiti. To nije pitanje ljubavi. Neka oni pokažu koliko vole Partizan".
Prokomentsrisao je i slučaj "majice", koje su najpre fudbaleri, a potom i košarkaši Partizana nosili pred utakmice a na kojima je bio lik ubijenog Aleksandra Stankovića, koji je slovio za "vođu navijača" Partizana.
"Meni je Aleksandra Stankovića ipak žao. Lično sam ga poznavao i prema meni je bio korektan. Žao mi je i bilo mi je žao kada sam video da je krenuo putem koji vodi ka Bačvanskoj (zatvoru, prim. aut.). Ima tu dosta ljudi koji su bili oko njega i koristili tu neku njegovu situaciju. Onog momenta pred skupštinu kada je Zoran Popović postavljen za predsednika FK Partizan, taj deo navijača je bio odrađen od vlasti preko Novaka Nedića. Video sam Stankovića i Veljom (takođe navijač) i onako sam im u ćaskanju sam rekao: Bolje bi vam bilo da ste opljačkali banku".
Vujošević je nastavio o tom slučaju, osuđujući sukob navijača, odnosno napad dela "navijača" na one koji su zviždali tokom minute ćutanja.
"Razumem da je nekome bilo lično žao, ali bolje bi bilo da ga nisu navodili na put koji je vodio tamo, ti ljudi iz uprave i ljudi oko uprave. Jako mi je žao tog čoveka, bez obzira na njegov način života i greške koje je pravio. Prema meni je bio korektan i ja od toga polazim", rekao je Vujošević i dodao: "I oni su doveli te navijače u situaciju da jedni zvižde, a ovi drugi dolaze da ih biju. Toliko su nepametni ti ljudi iz uprave".
Kaže i da ga je emotivno veoma dirnulo pismo Lea Vestermana, koji je gotovo napisao odu Vujoševiću:
"Taj dečkić ima zahvalnost, građansko vapsitanje. To naši igrači nemaju, retko ko to ima. Oni misle da to što im se desilo u Partizanu da bi im se dogodilo bilo gde. Nema zahvalnosti, zahvalnost je retka. Svuda pa i u Dolini gladnih lakše je naći hleb nego zahvalnost. Teško nose teret, ako ste nekome pomogli, a da to nije unapred zaslužio, taj će vam prvi zaboti nož u leđa. Leo nije takav. Nisam sa njim u kontaktu, on ponešto zna srpski, ja ne znam francuski. Ali, on ZNA da smo u kontaktu".
Bio je zanimljiv Vujoševićev odgovor o odnosu prema sudijama i suđenju u francuskoj ligi:
"Drugo je bio Partizan... Ja sam bio i više nego trener profesionalac u Partizanu. Sada mislim da sam dobio jednu tehničku protiv Valensije u Evrokupu i ove godine u jednoj prijateljskoj utakmici".
Za kraj smo ostavili još jednu zanimljivost iz intervjua za sajt partizan.net. Vujošević je upitan da izabere idealnu petorku od igrača koje je trenirao. U toj petorci ima mesta i za sadašnjeg predsednika Partizana - Nikolu Pekovića.
"Na jedinici Saša Đorđević, na poziciji 2 Saša Danilović, na trojci Žarko Paspalj, četvorka Vlade Divac i na petici Nikola Peković".