Najjače evro-takmičenje primeniće načela Finansijskog fer-pleja već od nastupajuće sezone. Veći zahtevi, veće nagrade. Evo koje će uslove srpski predstavnik morati da ispuni.
Evroliga 2014/15 bliži se kraju, sledeće nedelje biće održan dugo iščekivani Fajnal-for u Madridu (15-17. maja), a rukovodstvo lige na velikom skupu u Istanbulu definiše princip rada u sledećoj sezoni.
Na čelu sa Đordijem Bartomeuom, prvim čovekom EL, članovi izvršnog odbora Borda kompanije ECA ("Euroleague Commercial Assets"), koja rukovodi evropskim takmičenjima, potvrđeni su formati Evrolige i Evrokupa za sledeću sezonu.
Kao što je i ranije najavljeno, najjače kontinentalno takmičenje ostaće isto, a učešće će izboriti klubovi koji ispune propisane finansijske uslove i ostvare kvalifikacione rezultate, propisane prošlog leta.
Iz ABA lige, u elitu će Crvena zvezda Telekom i Cedevita. U Evrokup će Partizan, Budućnost i Olimpija.
Broj A evroligaških licenci biće 11, sa ograničenjem na maksimum tri iz jedne zemlje. Osam B licenci biće dodeljeno timovima koji su se kvalifikovali iz ABA lige (dve), Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Rusije i Španije (po jedna).
Četiri privremene, jednogodišnje B licence biće dodeljene kao vajld karte, a prioritet u njihovoj raspodeli imate odgovarajući klubovi iz Francuske, Nemačke, Turske i Velike Britanije, s obzirom na "njihov status strateških ciljeva za Evroligu", objašnjeno je.
Jedina C licenca biće dodeljena osvajaču Evrokupa - ruskom Himkiju.
Evrokup će naredne sezone, kao i ove, igrati 36 klubova.
Po tri učesnika daće ABA liga, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija i Španija, po dva će dati Turska, Litvanija i Izrael, a po jedan klub doći će iz Belgije, Češke, Finske, Grčke, Letonije, Poljske, Ukrajine i Velike Britanije.
Preostala četiri tima zaigraće sa vajld-kartom.
Međutim, veća novost od smanjenja broja 'A' licenci nauštrb broja pozivnica svakako je uvođenje novih ekonomskih pravila.
Konkretno, Evroliga je povećala nagradu klubovima za svaku pobedu (zvanično nije naveden iznos), kao i bonus za osvajanje takmičenja, za koji je rečeno da će iznositi milion evra.
Uz optimistične najave značajnog ekonomskog jačanja takmičenja (47,3 odsto većeg u naredne tri godine od prethodne tri), još jednom je poslata važna poruka:
Finansijski fer-plej zaživeće već od sezone 2015/16, a klubovima je još jednom objašnjeno koji su minimalni standardi na tom polju.
Zajednički propisi biće primenjeni i u Evrokupu, u tranzicionoj formi, koja će u budućnosti dovesti do uvođenja istih pravila finansijskog fer pleja i u tom takmičenju.
Stoga, nije zgoreg podsetiti na osnovna pravila Finansijskog fer-pleja, koja su objavljena na sajtu Evrolige još uoči ove sezone.
Ono što najviše zapada za oko je propis da svaki klub mora imati budžet od četiri miliona evra. Ove sezone, budžet srpskog predstavnika Crvena zvezda Telekom bio je 3,6 miliona evra.
Pročitajte...
"Svaki klub koji poseduje licencu za učešće u Evroligi ili koji je aplicirao za učešće, moraće da ispuni sledeće uslove da bi zadržao pravo nastupa ili ga stekao:
a) Da ne postoje zakasneli dugovi prema igračima, trenerima ili zaposlenima, koji bi po dobijanju licence mogli biti zatraženi od bilo kog kluba učesnika.
b) Da ne postoji klupska odluka o proglašenju bankrota ili zvaničnog proglašenja nesolventnosti u državi iz koje dolazi. Da klub ne podnese prijavu dok je u postupku likvidacije.
c) Da, zbirno gledano, u prethodne tri sezone, klub nije proizveo finansijski deficit koji prelazi 10 odsto prosečnog klupskog budžeta. Otpisi, investicije u klub i klupske objekte, kao i troškovi u vezi sa omladinskim programom neće biti uzeti u konačan zbir prilikom obračunavanja poslovanja.
d) Da klub predstavi (obezbedi) minimalni budžet od 4.000.000 evra.
e) Da budžet izdvojen za plate igrača ne prelazi 65 odsto ukupnih budžetskih troškova kluba.
f) Da direktni ili indirektni doprinos akcionara svakog kluba bude prisutan u ukupnom budžetu samo u sledećim dozvoljenim procentima: 75 odsto u prvoj sezoni (2015/16), 70 odsto u drugoj sezoni (2016/17), 65 odsto u trećoj sezoni i dalje (2017/18 i naredne takmičarske godine).
g) Finansijska godina funkcionisanja kluba posmatra se od 1. jula do 30. juna i porede se i analiziraju godišnji podaci iz tog perioda".